.webp)
У току је сезона сушења меса, а сви домаћини који то раде за своје потребе или продају на велико, морају посебно да воде рачуна на који начин то чине како не би дошло до евентуалног заражавања.
Према подацима Градског завода за јавно здравље Београд, наводи Прва телевизија, у периоду од 1986. до 2022. године на територији Београда укупно је регистровано 2.507 обољелих особа из групе зооноза.
"То је група болести која се са животиња преноси на људе. Животиње могу да пренесу микроорганизме, било да су то бактерије, вируси, паразити... У групу зооноза спада јако велики број болести. Трихинелоза се преноси када једемо недовољно термички обрађено заражено месо, обично од свиње или када се праве сухомеснати производи. Узрочник је један паразит и може да изазове обољење", рекла је др Славица Марис у емисији "150 минута" на Првој.
"Зоонозе су таква група обољења која су распострањена свуда. Могу да буду у свим крајевима, а неке су везане за тачно одређено подручје. Тачно се зна гдје се која болест јавља, али оне представљају велики јавно здравствени значај баш због тога што су повезане. Ако имамо обољење код животиња, велика је вјероватноћа да ће се инфекција пренијети и на људе", рекла је др Марис.
Како се преноси?
"Може да се пренесе путем ваздуха, директним контактом са инфицираним животињама, може конзумирањем хране, меса, јаја, млијека, може путем вектора, односно путем глодара, мишева, пацова или путем неких инсеката као што су крпељи, комарци. Скренула бих пажњу да се зоонозе јако тешко дијагностикују јер се често јаве симптоми слични грипу", упозорила је др Марис.
Открила је и који су најчешћи симптоми.
"То су повишена температура, главобоља, малакслост. Оно што је веома важно, јесте да се добро узме анкета, анамнеза, податак да ли је пацијент био у контакту са животињама, да ли има кућног љубимца. На основу прегледа љекар даје да се ураде лабораторијске анализе и на основу резултата дефинитивно можемо да кажемо да ли се ради о зоонози", објаснила је др Марис.
Лијечење зависи од типа обољења.
"Ако су бактеријске инфекције у питању, лечи се антибиотицима. Ако су паразити у питању, онда имамо лијекове за уништавање паразита, ту спадају разне врсте глиста. Када је у питању вирус, углавном немамо антивурсне лијекове који стриктно дјелују на вирус, већ је терапија симптоматска", каже она.
Посљедице могу да буду изузетно тешке ако дође до компликација.
"У зависности од тога које обољење је у питању, могу да престављају озбиљан проблем, чак и са смртним исходом. Бјеснило је сто одсто смртоносно, али на срећу, немамо га у нашој земљи, ни код дивљих, ни код домаћих животиња, ни код људи. У другим земљама се среће, али то је опрез за нас", рекла је докторка и додала:
"Често домаћини, зарад бољег укуса кобасице, мијешају месо од дивље и домаће свиње, а не провјере све свиње. Ту буде проблем. Ако се заражено месо добро термички обради, неће довести до заражавања. Редовно прање руку је превентивна мјера, нарочито послије контакта са животињама. Када чистимо подруме, таване, гдје можемо очекивати глодаре, треба да имамо маску", савјетовала је др Славица Марис.
