Мјесецима већ у цијелом нашем региону хара афричка куга свиња, а ова зараза покреће многа питања.
Зашто је афричка свињска куга толика пошаст, требамо ли је се бојати и можемо ли се ми заразити, открио је професор Иво Гргић са Агрономског факултета за "Данас".
Он, како је казао, не би препоручио никоме да "проба" такво, заражено, месо.
Афричка свињска куга појавила се још двадесетих година прошлог вијека у Кенији, открио је професор, од куда је кренуло њено ширење по свијету.
У Европи се појавила 2014. године, а како је казао професор Гргић, "до данас скоро да и нема нити једне европске државе гдје није забиљежена, код домаћих или дивљих свиња".
То је вирусно обољење с великим процентом смртности свиња, а посљедице су, открио је, углавном економске нарави.
Прије неколико година, подсјетио је професор, у Њемачкој је та болест довела до забране извоза свиња и свињског меса у Кину.
Иако је зараза неколико година раније била присутна и тамо, а држава је "доживјела катастрофу у овом дијелу сточарстава те слободно можемо рећи да ја наша просвијећеност дошла када се кугла увукла и у наша дворишта".
"Паника међу грађанима посљедица је страха код било које пандемије", рекао је професор Гргић, а у прилог не иду ни фотографије еутаназираних свиња.
"Лично сам против блокада информација о овој болести, али сам против стварања панике више од рационалног осјећаја нелагоде. Највећа штета је за оне чије су свиње угрожене и као свака болест она има свој почетак, врхунац, смиривање и крај. Али и опасност да се изнова појави", рекао је професор.
"Афричка свињска куга није опасна за људе, већ само за свиње", казао је професор.
Ипак, не би препоручио конзумацију меса заражене животиње.
"Важно је знати да се термичком обрадом вирус уништава, али се са свјежим месом и термички необрађеним производима помаже ширењу вируса те се са таквих подручја забрањује промет свињама и прерађевинама", објаснио је.
До данас, открио је професор Гргић, није пронађена вакцина против болести, а "једини начин спречавања ширења је 'затворити подручје болести' те елиминисати животиње".
Један дио свиња, објаснио је, може се прерадити у термички обрађене прерађевине, а о томе се свако може информисати на званичним страницама, на примјер, Управе за ветеринарство и сигурност хране Хрватске.
А домаћинства гдје се појавила куга, казао је професор, су у невољи, а свеједно је јесу ли имали три или 33 заражене свиње.
"Таква домаћинства годину дана не смију покренути држање свиња и преостаје им - или да чекају или се преоријентишу на неку другу производњу, нпр. перадарство, овчарство… То и није тако једноставно, а истовремено они који су били тржно оријентисани губе тржиште и ко зна што ће за годину дана бити", открио је.
Постоје два сценарија...
"Појединачно, сваки произвођач гдје се појавила афричка свињска куга је погођен и потенцијално егзистенцијално угрожен, али гледајући шире могућа су само два сценарија", открио је професор Гргић.
Први сценарио је онај црни "којег се морамо плашити и чинити све да болест не 'уђе' у велике производне системе и то би било погубно, не само за стање свињогојства него и шире за пољопривреду".
Ова производња, наиме, велики је потрошач кукуруза, а важна је и за прехрамбену месну индустрију.
Други сценарио је онај с мало мањим бројем еутаназираних животиња, али већи број по броју мањих узгајивача, казао је професор па додао да би посљедица била смањење броја оних који би држали свиње, али би разина будуће биосигурности била на знатно вишем нивоу него што је данас. Било би лакше све контролисати.
"То ће довести и до застоја у неким традицијским додатним активностима везаним за ову производњу као што је производња познатих сухомеснатих делиција, али она не би заувијек нестала, барем се надам", рекао је професор.
