Остеопороза је болест која не боли, нема ране знаке упозорења, а најчешће се открије приликом прелома костију.
Због невидљивих симптома, ова болест се назива и “тихи непријатељ”, а свјетске статистике показују да су свака трећа жена и сваки пети мушкарац у ризку да оболе од остеопорозе.
Кост је живо ткиво које се стално обнавља. Обично постоји равнотежа између процеса формирања и пропадања костију. До остеопорозе долази када поцес формирања коштане масе постане спорији од губитка исте. Коштана густина постиже свој максимум око 30. године живота, а потом почиње постепено да слаби.
Превенција остеопорозе
Најбољи начин за превенцију ове болести су физичка активност и исхрана богата калцијумом и витаминима. За ову врсту превенције нису потребне никакве спортске справе ни свакодневно физичко исрпљивање вјежбама, нити додатни трошак за куповину скупих намирница.
Довољно је да будете активни у тој мјери да свакодневно шетате, крећете се степеницама и повремено одрадите вјежбе за јачање мишића руку и ногу. Тако ојачани мишићи смањују ризик од повреда и побољшавају равнотежу и кординацију.
Превенција остеопорозе
Најбољи начин за превенцију ове болести су физичка активност и исхрана богата калцијумом и витаминима. За ову врсту превенције нису потребне никакве спортске справе ни свакодневно физичко исрпљивање вјежбама, нити додатни трошак за куповину скупих намирница.
Довољно је да будете активни у тој мјери да свакодневно шетате, крећете се степеницама и повремено одрадите вјежбе за јачање мишића руку и ногу. Тако ојачани мишићи смањују ризик од повреда и побољшавају равнотежу и кординацју.
Која храна је добра за кости?
Велику улогу у стварању густине костију има правилан избор намирница које користите у исхрани.
Калцијум је најважнија хранљива супстанца за здравље костију. Има га у млијечним производима, зеленом лиснатом поврћу, као што су спанаћ, кељ и броколи. Затим у орашастим плодовима бадему, љешнику и ораху, као и у сјемену сусама и сунцокрета.
Омега 3 масне киселине играју важу улогу у одржавању густине костију. Налазе се у намирницама животињског поријекла најчешће у риби попут скуше, лососа и сардина, али и у орашастим плодовима и сјеменкама. Ораси, ланено семе, соја, авокадо и спанаћ богат су извор омега 3 масних киселина.
Протеини који садрже есенцијалне аминокиселине јачају кости, а налазе се у намирницама попут меса, рибе, јаја и млијечних производа. Извори биљних протеина су у махунаркама, орашастим плодовима, производима од соје и од житарица од цијелог зрна.
Намирнице богате магнезијумом
Магнезијум и цинк су важни минерали за јачину костију. Магнезијум помаже да се активира витамин Д и поспјешује апсорпцију калцијума. Цинк подстиче раст костију и спрјечава њихову разградњу, преноси Нова С.
Храна богата магнезијумом и цинком укључује орашасте плодове, махунарке, сјеменке и житарице од целог зрна. Магнезијума има у бананама, авокаду и црној чоколади, док се природни извори цинка налазе у месу (говедина, јагњетина, свињетина), а од махунарки највише га има у сочиву.
Кључни витамини за здравље костију
Витамини Д и К2 су значајни јер везују калцијум и дјелују као преносници калцијума до костију. Витамин К2 се налази у ферментисаним намирницама и највише га има у киселом купусу и сиру.
Витамин Д је још познат као “витамин сунца” јер наша кожа има природну способност да га производи када смо изложени сунчевим зрацима. Ипак, када нема сунца, овај витамин можемо да користимо у виду суплемената, а у има га маснијим врстама рибе, попут харинге и сардине.
Витамин Ц је значајан за производњу колагена, који такође помаже јачању костију. Извори витамина Ц су у воћу и поврћу. Храна богата витамином Ц укључује цитрусе, паприку, јагоде, киви, црну рибизлу, броколи, рен, першун, прокељ, а има га чак и у кромпиру, преноси РТЦГ.