Због њене доступности и прилагодљивости разним оброцима, многи људи редовно једу рижу, а неки од њих чак и свакодневно. Но, упркос томе, постоје људи које је избјегавају јер је првенствено извор угљикохидрата.
Попут тјестенине и пецива, рижа се такође често нађе на "лошем гласу" због тога што садржи бројне угљикохидрате. Но, заправо рижа има бројне бенефите за наш организам.
"Рижа може бити тако приступачан и практичан угљикохидрат и требали бисмо је престати демонизују и умјесто тога помоћи људима да разумију како је најбоље конзумирати. Рижа апсолутно може бити дио здраве исхране", каже нутрициониста Лаура Лигос.
Ипак, долази с неким потенцијалним недостацима које је важно имати на уму.
Извор енергије
Како наводе нутриционисти, рижа је здрава житарица богата храњивим тварима и угљикохидратима, које је потребно свакодневно конзумирати. Угљикохидрати требали би чинити око 40 посто до 65 посто наших дневних калоријама јер нас опскрбљују енергијом, која нам је потребна сваки дан. Осим тога, важни су и за производњу хормона и когнитивне функције.
Мирнија пробава
Рижа је саставни дио исхране која се често препоручује онима који се боре или се опорављају од мучнине, повраћања или сличних стања. Рижа се лако подноси и пробавља јер садржи мале количине масти. Узимање лако пробављивих угљикохидрата може бити од помоћи ако имате осјетљив желудац или ако се опорављате од болести.
Различити микронутријенти
Овисно о врсти риже коју одаберете, она има различите здравствене добробити. Рижа садржи више од 15 есенцијалних витамина и минерала, укључујући фолну киселину, витамине Б, калиј, магнезиј, селен, влакна, жељезо и цинк. Бијела и смеђа рижа имају донекле сличан нутритивни профил, иако смеђа рижа има мало више калорија, влакана, протеина, мангана, селена, магнезија и витамина Б. Дивља рижа и црна рижа садрже више антиоксиданса и мање калорија, с нижим гликемијским индексом.
Шећер у крви могао би вам скочити
Због већег удјела угљикохидрата, порција риже сама по себи може повећати ниво шећера у крви. Гликемијски индекс је мјера колико храна утјече на шећер у крви, а рижа се налази отприлике у средину, изнад кукуруза те одмах испод пшенице. Ако нисте активни или не једете довољно протеина и масти уз рижу, то може негативно утјецати на ваш шећер у крви.
Могли бисте повећати потрошњу арсена
У поређењу с другим житарицама, рижа може бити већи извор арсена, хемијског споја који је природно присутан у нашем тлу и води у неким дијеловима свијета. Свјетска здравствена организација каже да изложеност арсену може бити повезана с повећаним ризиком од рака током времена.
Како бисте ограничили потрошњу арсена бирајте рижу узгојену у подручјима која производе рижу с ниским удјелом арсена, оперите је прије кухања и конзумирања. Такођер, пожељно је да помијешате житарице као што су квиноја, булгур, а које садрже мањи ниво арсена
