Милиони људи пате од целијакије, аутоимуног поремећаја изазваног глутеном, групом протеина који се налазе у пшеници, јечму и ражи.
Чак и мале количине глутена могу изазвати озбиљне пробавне проблеме код оних који пате од поменутог поремећаја. Једини тренутни начин лијечења је строга безглутенска дијета, али то је тешко извести, а стручњаци се слажу да је безглутенска дијета недовољна, каже Елена Верду, гастроентеролошкиња с канадског Универзитета Мекмастерс.
Главни узрок целијакије лежи у генетици. Отприлике 90 посто особа с целијакијом има гене који кодирају за HLA-DQ2,5 протеин који, заједно с протеином HLA-DQ8, игра кључну улогу у имуном одговору. Наведени протеини представљају фрагменте глутена имуним ћелијама, грешком изазивајући напад на само тијело.
Међутим, не развију сви с овим генима болест. Карика која недостаје налази се у ћелијама слузокоже цријева, које отпуштају ензиме који се вежу с пептидима глутена, чинећи их препознатљивим имуном систему.
Како би истражио ову везу, међународни научни тим предвођен научницима с Универзитета Мекмастерс спровео је студију користећи трансгене мишеве с људским генима за HLA-DQ2.5. Научници су испитивали експресију имунолошких комплекса у цријевним ћелијама људи с целијакијом и ових посебно узгојених мишева. Стварањем функционалних модела цријева, познатих као органоиди, посматрали су како ти имуни протеини реагују на упалне окидаче и изложеност глутену. Њихова студија објављена је у журналу "Gastroenterology".
„То нам је омогућило да сузимо одређени узрок и посљедицу и тачно докажемо да ли се реакција одвија и како се то догађа“, каже биомедицински инжењер Тохид Дидар. Резултати су показали открили да ћелије које облажу цријева нису само посматрачи, већ активни учесници у процесу развоја целијакије. Те ћелије презентују фрагменте глутена имуним ћелијама, на тај начин погоршавајући упални одговор.
Наведено откриће научника отвара нове путеве за могуће лијечење поремећаја целијакије. Разумевање интеракције између цријевних бактерија, упалних микроба и имуног одговора могло би довести до терапија које циљају на специфична ткива укључена у болест, нудећи наду милионима који би једног дана могли да уживају у глутену, а да због тога не сносе посљедице, пише "Science Alert", преноси Danas.rs.