Сви смо у неком периоду живота изложени стресу. Професионалне и личне обавезе, болест, трауме… могу наштетити менталном здрављу.
Понекад стрес може довести до тјелесне реакције због које се осјећате фрустрирано - пуцају вам нокти, појављују се бубуљице или вам опада коса.
Животни циклус
Опадање косе које се јавља због физичког или емоционалног стреса је кад фоликуле због стреса уђу у период одмора. Као резултат тога, длаке почињу опадати и коса изгледа тање, што може бити израженије на неким дијеловима главе.
Фоликуле длаке имају животни циклус - раст, транзиција, одмор и опадање су фазе које се смјењују. Стрес утиче на фазу раста и пребацује косу из фазе раста у фазу одмора.
Нико не разумије колико је комплексна биологија која одређује рад биолошког сата који утиче на циклус косе. Стрес утиче на тај сат и смјењује фазу раста прелазећи у телогену, тј. фазу одмора.
Али, то не води нужно до дуготрајне штете. Потпуна ћелавост не јавља се осим уколико не постоји неки упални процес, попут алопеције ареате, аутоимуне болести због које се јавља губитак косе у траговима, а узрок томе може бити стрес.
Није примјетно
Нећете примјетити опадање косе одмах након стресне ситуације. То се може јавити у прва три мјесеца након стресног догађаја. Обично је опадање косе знак да нова расте на мјесту опалих длака па ће она бити видљива за три до шест мјесеци.
Просјечна особа изгуби између 50 и 100 длака дневно. То је сасвим нормално и, у поређењу с укупним бројем длака на глави (којих је скоро 150.000), опадање тих стотињак длака није ни примјетно. Али, опадање се сматра проблемом кад постане прекомјерно, примјетно и неопходно је консултовати се са стручњаком.
