Финансијски стрес најштетнији је за здравље и општу добробит појединца, убрзава процес старења, утиче на биомаркере здравља, те снажније дјелује на ментално здравље у односу на посљедице туговања због болести, тешког губитка или развода, показало је ново истраживање британских научника.
У британској студији учествовало је готово 5000 одраслих особа од 50 и више година, а спровели су га научници с лондонског Универзитетског колеџа (УЦЛ) и Кингс колеџа, који су истакли да је њихова анализа прва којом се настојало истражити на који су начин различите врсте хроничног стреса повезане с показатељима здравља старијих.
Национално репрезентативна студија потврдила је да финансијски стрес носи дугорочне промјене у кључним показатељима здравственог стања, попут имуног, нервног и хормоналног система.
Упоређивали су шест најчешћих стресора.
Од свих шест најчешћих стресора које су проучавали британски научници, а радило се о финансијском стресу, њези за тешко болесну или особу са инвалидитетом, инвалидитету, тежем губитку у породици, о болести и разводу, показало се да је финансијски стрес био најштетнији фактор који је дугорочно носио најризичније здравствене исходе.
То је утврђено испитивањем четири биомаркера у крви – кортизола (хормона који се производи као одговор на стрес), Ц-реактивног протеина (ЦРП), фибриногена и инсулина сличног фактора раста 1 (ИГФ-1). Све су то имунолошки фактори у вези с развојем стреса, развојем упала и старењем, док је ИГФ-1 у вези са старењем и с дуговјечношћу.
Студија је открила да је код испитаника који су били под стресом само због финансијске ситуације уочена 60 посто већа вјероватноћа да након четири године развију високоризичан здравствени профил.
У случају сваке додатне стресне ситуације, попут развода, та је вјероватност скочила за додатних 19 посто.
Уочена веза задржала се без обзира на генетику, социоекономске учинке, године или пол испитаника или њихов начин живота.
Студија је показала и да су финансијски стрес, тежак губитак и дуготрајна болест најснажније утицали на промјене у имуним и неуроендокриним биомаркерима, што указује на континуиран физички учинак хроничног стреса.
Још један закључак британских научника јесте да хроничан стрес може изазвати хормоналне промјене и реакције, што може утицати на погоршање физичких и менталних здравствених проблема.
Докторка Одеса Хамилтон с УЦЛ-а је истакла инвазиван утицај финансијског стреса на различите аспекте живота, што се у неким случајевима манифестовало породичним сукобима, социјалном искљученошћу, бескућништвом или глађу.
Премда британска студија доведе у везу стрес и дугорочне здравствене проблеме, она истиче утицај стреса на тијело које стари.
