Сви знамо онај осећај када желимо да поједемо нешто слатко и колико год се трудили да преваримо своје тијело јабукама или неким другим воћем, жеља постаје само већа. На крају попуштамо и посежемо за омиљеном чоколадом, тортом или бомбонама.
Иако знамо да шећер није добар за наше здравље (да не помињемо килограме), често му је тешко одољети.
Ако се суочавате са овим проблемом, знајте да нисте једини. Шећер подстиче лучење серотонина (хормона среће) и ендорфина (који нас умара), због чега изазива зависност и тешко га се одричемо.
С друге стране, многе студије у области холистичке медицине показују да је жудња за одређеном храном јасан знак да наше тијело покушава да нам каже да нам је потребно више хранљивих материја. У наставку сазњате на шта тијело покушава да нас упозори када често осјећамо жељу за слаткишима.
Зашто често једемо нешто слатко?
Колебање шећера у крви, односно његов нагли пад, заправо је главни узрок сталне потребе за слаткишима. Ако се деси да одједном пожелите нешто слатко и не можете да преварите ту жељу, то значи да је вашем тијелу потребно више горива да би ниво шећера у крви био стабилан.
Ове ситуације се најчешће дешавају особама које прескачу оброке или су им оброци неуравнотежени. Да бисте избјегли овај сценарио, потребно је да имате најмање три оброка дневно (по могућности двије ужине), који ће се састојати од протеина, сложених угљених хидрата (цијела зрна) и влакана. Овакви оброци ће вашем тијелу дати све потребне хранљиве материје, због чега ћете избјећи константан пад шећера у крви, а самим тим и потребу за слатком храном.
Магнезијум
Последњих неколико година све већи број стручњака указује да је стална жеља за слаткишима често показатељ да нашем организму недостаје магнезијума.
Ово је нарочито често код људи који стално једу чоколаду. Недостатак магнезијума је посебно проблематичан код жена током мјесечног циклуса јер су симптоми ПМС-а, попут раздражљивости, израженији код жена којима недостаје овај минерал, што додатно појачава њихову жељу за слаткишима.
Да бисте превазишли овај проблем, повећајте унос хране богате магнезијумом, као што су спанаћ, махунарке, ораси или сјеменке. Постарајте се да сваки ваш оброк садржи неку од наведених намирница и жеља за слаткишима ће се постепено смањивати.
Вода
Када је наше тијело дехидрирано, можемо осјетити и потребу за слаткишима јер наше тијело често побрка осјећај глади и жеђи. Зато прије него што посегнете за чоколадом, прво попијте чашу воде.
Стрес
Коначно, жеља за шећером се врло често јавља када смо под стресом јер, како смо рекли, стимулише лучење сератонина и ендорфина. Међутим, док нам шећер помаже да се осјећамо боље у овом тренутку, он не рјешава проблем.
Како се ослободити сталне жеље за слаткишима?
Прва и основна ствар коју треба да обезбиједите свом тијелу су редовни и уравнотежени оброци. Када у току дана имате три оброка и двије ужине, обезбиједићете свом тијелу довољно горива за све метаболичке процесе и активности које обављате, па нећете имати стална колебања нивоа шећера у крви.
Подразумијева се да ваши оброци треба да се састоје од протеина (месо, риба, јаја, печурке, махунарке, млијечни производи), сложених угљених хидрата (цијела зрна као што су просо, киноа, смеђи пиринач или кукуруз) и влакана (лиснато поврће, махунарке, разно воће) да би се избјегли дефицити минерала и витамина. Било би добро обезбиједити најмање два литра воде и по могућности укључити било какву физичку активност. На овај начин ћете се ослободити жеље за слаткишима много лакше него што можете да замислите.
