Не волите да вјежбате рано ујутру да бисте смршали и живјели дуже? Без бриге, можда више нећете ни морати, јер тренирање у вечерњим сатима вам може донијети много више добробити, према новој студији. Зашто баш ово доба може да донесе боље резултате, посебно за оне који желе да смање тјелесну тежину?
Можда је добро да фитнес рутину "премјестите" за вече.
Људи који су гојазни, који желе да побољшају своје здравље и продуже живот, би требало да већину својих тренинга закажу за вечерње часове, сматрају аутори нове студије у Аустралији. Користећи уређаје за ношење за праћење кретања, истраживачи су прикупили податке скоро 30.000 људи (од којих је око 3.000 имало дијабетес типа 2). Учесници студије су носили своје уређаје за праћење активности без престанка седам дана, а истраживачи су њихово кретање расподијелили у три категорије: ујутро, поподне и увече. Затим су пратили шта се учесницима догађало у наредних осам година. Пратили су смртне случајеве, главне срчане догађаје (попут срчаног удара) и микроваскуларне догађаје (што укључује преписивање лијекова за холестерол или крвни притисак).
Након темељне анализе података, научници су открили да је кретање између 18 часова и поноћи обично најкорисније за оне који живе са гојазношћу.
Штавише, то не морају бити тешки, исцрпљујући тренинзи, већ је довољно да то буде било која врста умјерене до интензивне физичке активности - од шетње и џогирања до дизања тегова. Другим ријечима, све док су откуцаји срца били убрзани, ако се након активности остајало без даха неколико минута, кретање се рачунало као "вјежба".
"Нисмо правили дискриминацију на основу врсте активности које смо пратили, то је могло бити било шта, од ходања на стази до пењања степеницама, али би такође могло укључивати вјежбе као што су трчање, физички рад на послу или чак енергично чишћење куће", рекао је др Метју Ахмади који је учествовао у студији, преноси "Њујорк пост".
Такође није било потребно да вјежбе трају дуго, јер су научници процијенили да је чак и само 3 минута кретања било довољно за добијање позитивних ефеката, као што су контрола глукозе и смањен ризик од кардиоваскуларних болести. Стручњаци сматрају да је вечерњи тренинг позитивно утицао на сан, јер би изморио тијело, као и да би многе учеснике одвратио од вечерњег "преједања из досаде".
На крају, чинило се да је учесталост наведених кратких вјежби била далеко важнија од укупне дневне физичке активности учесника. Другим речима, периодична физичка активност која траје по неколико минута током дана може бити боља од једне дугачке сесије вјежби (након чега, за већину, слиједи седење у канцеларијској столици сатима).
Истраживачи су узели у обзир бројне факторе, као што су пол, године, ниво образовања, животни стил (укључујући пушење, конзумацију алкохола, сједење, унос воћа и поврћа) и показало се да је вечерњи тренинг био најбољи избор за већину.
"Вјежбање никако није једино рјешење за кризу гојазности, али ово истраживање сугерише да људи који могу планирати своје активности у одређено доба дана могу боље спречити неке здравствене ризике", објаснио је Ахмади.
