Međutim, zdravom ishranom, vježbanjem, ograničavanjem unosa alkohola, izbjegavanjem pušenja i regulacijom težine, visok nivo holesterola može da se spriječi.

Preporuka većine zdravstvenih radnika jeste da se, za optimalnu zaštitu od kardiovaskularnih problema, nivo ukupnog holesterola u krvi ograniči ispod 200 mg/dl (miligrama po decilitru).

Ono što većina misli jeste da je nivo holesterola u krvi usko povezan s hranom koju unosimo. To donekle jeste tačno, ali ne u potpunosti. Dokazi ukazuju na to da je, kada je u pitanju rizik od srčanih bolesti, ključan problem vrsta masti, a ne njena količina.

Preporuke FDA iz 2016. godine su da optimalan unos masnoća dnevno bude 78 grama, dok je prethodna preporuka bila 65 grama masnoće dnevno.

Masnoće se, naravno, nalaze u mesu, a ovo su najgore vrste koje možete da konzumirate.

Slanina

Bilo da je jedete za doručak uz jaja, ili kao hrskavi dodatak tjestenini ili povrću, slanina sadrži visok nivo holesterola.

Jagnjetina

Jagnjetina je prilično popularna vrsta mesa, što nije ni čudno, s obzirom na to da je izuzetno ukusna. Međutim, čist jagnjeći odrezak bez masti sadrži oko 11 grama masnoće po porciji od 110 grama, dok jagnjeći kotlet od lopatice sadrži oko devet grama masnoće po porciji od 110 grama.

Preporuka je da crveno meso ne konzumirate više od jednom nedjeljno, a ukoliko imate problem s visokim holesterolom, onda i rjeđe.

Rebarca

Rebra uglavnom imaju vidljivu masnoću koja izgledaju kao prevučena preko mesa, a kada se pripreme, rebarca su zaista preukusna. Međutim, komadi goveđih središnjih rebara, bočnih rebara i kratkih rebara s kostima, sadrže 13 grama zasićene masti po porciji od 110 grama.

Kobasica

Prerađeno meso kao što su kobasice još više može da oteža stabilizaciju nivoa holesterola. Većina dimljenih kobasica sadrži šest grama zasićenih masnoća po porciji od 50 grama i 350 do 500 grama soli koja podstiče rast krvnog pritiska, piše 24sedam.rs