Ipak, malo ljudi voli da jede sporo. Obrok bi trebalo da traje pola sata do sat vremena, pa kada uhvatite sebe kako na brzinu, "s nogu", pod pritiskom stresa i obaveza gutate hranu, ne zaboravite da činite loše sebi i prisetite se zašto je mnogo bolje da jedete sporo.

Smanjujete rizik od prejedanja

Treba oko 20 minuta da bi signal sitosti stigao do mozga. Usporavajući unos hrane mozak će na vrijeme shvatiti da je tijelo sito.

Počećete da istinski osjećate različite ukuse i teksture

Ako jedete sporije obroci će vam postati iskustveni doživljaj, a ne natrpavanje hranom. Prema hrani se ponašajte kao prema prirodi. Pokušajte da cijenite boje, ukuse, arome…

Smanjujete rizik od probavnih tegoba

Prebrzo konzumiranje hrane može da uzrokuje probleme sa varenjem, bolove u želucu, glavobolje i druge zdravstvene probleme. Na obroke gledajte kao na aktivnosti u kojima ćete se opustiti i uživati bez razmišljanja o problemima.

Jedite pre nego što postanete neizdrživo gladni

Ako ste previše gladni biće vam teško da jedete polako. Najbolji način je da ne čekate glad da biste jeli, nego da imate obroke u redovno vrijeme. Rasporedite tri glavna i dva međuobroka u vama odgovarajuće vrijeme.

Između zalogaja odložite viljušku/kašiku

Klasičan savjet je da između zalogaja spustite pribor za jelo i sažvaćete hranu. Nakon što progutate, ponovo uzmite pribor. To će vas usporiti, ali i smanjiti nakupljeni stres.

Koncentrišite se na hranu

Često dok jedemo gledamo TV, mislimo o nekim problemima, ali jelo uz obraćenje pažnje samo na jelo donosi mnogo veći užitak. Nemojte da pratite tuđi tempo nego se koncentrišite na sebe i ukus hrane koju unosite.