Високе температуре могу изазвати промјену активних супстанци чиме ће ефикасност лијека бити умањена, али могу довести и до промјене боје, конзистенције, мириса, укуса или пак изазвати процес разградње лијека, наводе из Хемофарма.
Свјетска истраживања показују да је директно излагање лијекова сунчевој свјетлости забиљежено у 10,9 одсто домаћинстава, чување лијекова у кухињи, купатилу и гаражи код 38,3 одсто, а складиштење на дохват дјеце у 76 одсто случајева. Лијекови који се више не користе најчешће се недозвољено одлажу у животну средину у 92,1 одсто домаћинстава.
Фармацеути стога истичу да се лијекови чувају на сувом, тамном и хладном мјесту, односно на температури до 25 степени.
Апотекари савјетују и да се антибиотици током врелих дана чувају у фрижидеру, јер би у противном могли изгубити стабилност и ефикасност.
Лијекове против епилепсије, лијекове за срце или хормонске терапије због осјетљивости не би требало излагати вишим температурама или јачој свјетлости.
Капи за нос, капи за очи и капи за уши, потребно је чувати на температури од два до осам степени, а капи за очи неопходно је бацити најкасније 30 дана након отварања.
Када је ријеч о путовањима, стручњаци поручују да се лијекови држе ван пртљажника или касете близу волана, гдје температура може бити знатно виша.
Уколико је потребно да на пут понесете лијекове који захтијевају хлађење попут инсулина, или антибиотика, обавезан је ручни фрижидер, али је потребно водити рачуна да лијек не дође у директан контакт са ледом или хладним паковањем, чиме би био изложен прениским температурама које би га такође могле оштетити.
У складу са тим, препорука стручњака је да се кутија лијека упакује у херметички затворену пластичну кутију. За путовање авионом савјетују да се лијекови носе у ручном пртљагу.
Током љетњих врућина, како кажу стручњаци, најбоље је за пренос лијекова користити термо торбе или футроле за пренос лијекова, преноси РТЦГ.
