Понекад можете зауставити кихање држањем носа, али с обзиром на брзину кихања, није баш најбоља идеја да то заиста учините.
Кихање се јавља када нерве у нашем носу стимулишу иританти као што су алергени, вируси, бактерије или чак течност.
Та информација потом долази у мозак након чега се активира рефлекс кихања.
Кихање прво укључује дубоки удах и повећање притиска у дисајним путевима. Потом слиједи контракција дијафрагме и мишића око ребара, рефлексно затварање очију и снажан издисај.
Приликом издисаја кихања, ваш језик је подигнут до непца. Ово затвара задњи дио уста тако да ваздух пролази углавном кроз нос. Ваздух избачен кроз нос избацује оне материје које су изазвале иритацију и кихање, преноси "Н1" Загреб.
Трограни или тригеминални живац преноси сензорне информације од лица до мозга. То укључује сензорске информације о додиру, болу и иритацији коже лица, као и из унутрашњости носа и уста.
Унутар сваког тригеминалног живца налазе се хиљаде појединачних нервних грана од којих свака носи одређену врсту сензорних информација.
Чулни нерви путују до мозга преко леђне мождине, а потом ти нерви у леђној мождини комуницирају једни с другима.
Кихање се може зауставити, на примјер, ако зачепите нос или уста, но, то онда повећава притисак у дисајним путевима пет до 20 пута више него кад само нормално кинете.
Тај притисак мора да се пренесе негдје другдје и може оштетити ваше очи, уши или крвне судове. Иако је ризик низак, забиљежени су неки озбиљни случајеви као што анеуризма мозга и колапс плућа, пише "Сајенс Алерт".
Управо због тога се не препоручује да покушавате да спријечите кихање. Наш савјет је да прихватите чињеницу да из овог или оног разлога тренутно кијате и то учините у чисту марамицу.
