Док трепнеш, прође дан. Ово нам се често догађа током хладног, тамног зимског периода. Осјећамо се уморно, исцрпљено и безвољно.

А како се година ближи крају и долази вријеме за свођење рачуна, то смо замишљенији и меланхоличнији – хвата нас „зимски блуз“.

„То познаје скоро свако“, каже замјеница директора Њемачке организације за помоћ у депресији, Инес Кеита. Дакле, ако је у питању само слабије расположење, нема разлога за бригу.

„Зимска депресија је пак сезонска депресија која, за разлику од зимског блуза, захтијева лијечење“, објашњава психолошкиња Кеита.

Иако симптоми могу бити слични, код зимске депресије много су израженији и не јављају се само неким данима, већ трају. „Кад имамо зимски блуз, још увијек уживамо ​​у многим стварима, попут посјета божићном вашару“, каже она.

С друге стране, они који пате од зимске депресије готово више не осјећају радост, немају наде и повлаче се из друштвених активности.

Према Кеити, једине разлике између зимске депресије и „класичне“ депресије – осим сезонског карактера – јесу повећане потребе за калоријама и више сна. „Ово је нетипично за депресију, која је обично праћена губитком апетита и поремећајима спавања“, каже она.

"Свјетло за хибернацију"

Према процјенама Њемачке организације за помоћ у депресији, око један до два одсто људи у Њемачкој пати од зимске депресије, која се са сигурношћу може утврдити само ако се понавља у хладним и тамним мјесецима.

Узроци такве депресије су сложени и још нису до краја истражени. Недостатак свјетла вјероватно игра значајну улогу јер избацује наш биолошки сат из равнотеже.

Дитер Кунц, берлински доктор специјализован за поремећаје сна, сматра да с почетком сезоне прехладе људи прелазе у модус који подразумијева штедњу енергије, односно падају у својеврсни „зимски сан“.

„Одувијек је било тако, и код наших предака, који су се повлачили у своје пећине како би уштед‌јели енергију чим би напољу било хладно и мрачно“, каже он.

Од тада, каже он, живимо од својих складишта енергије – и ништа се није промијенило до данас. Такође се прилагођавамо мањку свјетла и паду температуре успоравајући своју физиологију.

Сат више сна зими

„Мерљиво другачије функционише лети и зими, без обзира да ли то примијетимо или не“, објашњава Кунц.

Најновија открића показују да нам треба више сна у хладној сезони. „Одрасли у Берлину зими у просјеку спавају сат времена више него љети“, каже Кунц који је то испитивао са својим тимом.

Дубоки сан, како каже Кунц, који је важан за регенерацију, траје пола сата дуже зими.

Но, немају сви људи који у јесен пређу на „штедљиви“ начин рада довољно резерви током цијеле зиме.

„Чим се залихе потроше, колабирамо – и развијамо зимску депресију“, каже Кунц. За већину људи то се догађа тек у фебруару или марту.

Рјешење? „Превенција, односно скраћивање зимског сна продужетком љета“, каже Кунц.

Више свјетла?

Но не морате путовати на југ на неколико седмица да бисте упили сунце и напунили складишта енергијом. То се може и код куће.

„Чим дан почне, требало би да искористите сву природну свјетлост коју можете добити, чак и сиви дани помажу“, савјетује Кунц. При томе је важно ту и тамо гледати у небо.

Ако морате да проведете цио дан у канцеларији, могу помоћи такозване „дневне лампе“, оне које имају најмање 10.000 лукса и јаке су као и дневна свјетлост.

Ујутру пола сата до сат употребе такве лампе чини чуда, кажу стручњаци. Посебно ако се ту и тамо гледа директно у свјетлост.

Свјетлосна терапија често се препоручује за лијечење зимске депресије. Као што је уопште случај с депресијом, може се прописати и психотерапија, или чак лијекови, каже психолошкиња Кеита.

„Ако мислите да сте болесни, треба да потражите стручну помоћ и не надате се побољшању на прољеће. Први контакт је ваш породични љекар“, каже она.

Ово је такође важно да би се разјаснило да ли се ради о зимској депресији или о оној класичној, преноси Deutsche Welle.

Пратите нас и путем Вибера