Животни вијек је, према научницима, престао да се продужавам барем у Европи.
Идеје о дугом животу, чак и бесмртности, одувијек су дио људске свијести и понављају се у религији, књижевности, филмовима, музици, чак и роби широке потрошње.
Иако наука и медицина нису овладале нечим попут криогеног замрзавања, развој од 19. века довео је до тога да људи живе дуже него у претходним раздобљима.
Међутим, чини се да је очекивани животни вијек престао да се продужава, барем у Европи и то од 2011. године.
"Више не живимо дуже", став је бројних научника и истраживача са Универзитета Еаст Англиа, Универзитета Вашингтон, Универзитета Еxетер, Института за мјерење и процјену здравља (ИХМЕ) и британског министарства здравља и социјалне заштите.
"Храна коју једемо, физичка неактивност и гојазност су у великој мјери криви за то, као и пандемија коронавируса. Стопа побољшања била је нижа периоду од 2011.-2019. него у периоду до 1990.-2011. у свим земљама осим у Норвешкој", пише у студији објављеној у медицинском часопису Тхе Ланцет Публиц Хеалтх.
"Напредак у јавном здравству и медицини у 20. вијеку довео је до тога да се очекивани животни вијек у Европи побољшавао из године у годину. Али то се више не догађа", навео је Ник Стил из УЕА-е.
У деценијама између 1990. и 2011. "знатно се побољшао очекивани животни вијек" због побољшања у лијечењу кардиоваскуларних болести и рака.
Након тог врхунца 2011. порасли су "велики ризици" као што су гојазност, високи крвни притисак и висок холестерол, већим дијелом због гојазности и лоше исхране. Открића слиједе након објаве истраживања Института Маx Планцк и Универзитета у Единбургу у септембру прошле године, које сугерише да генетске мутације чине људе мање способнима у поређењу с нашим прецима.
Чини се да релативно угодан стил живота и напредак у медицинској помоћи имају контрапродуктивни учинак чинећи данашње људе рањивијима на такве мутације него у прошлости, сматрају научници.
