Казала је то за “Глас Српске” директорица Аудио-визуелног центра РС Ања Илић, говорећи о значају ове установе те о раду и плановима АВЦРС поводом три године постојања ове институције.

- Откако постоји АВЦРС сви ствараоци имају професионалну подршку, вријеме и новац да могу адекватно свој пројекат да развијају, да траже копродуценте, да ти пројекти изгледају репрезентативно, релевантно и да их пријављују на фестивале.

Тачније да аутори остварају своје пуне потенцијале кроз свој рад и пројекат, а финансирано од стране Републике Српске - додала је она.

Реците нам шта је кроз ове три године остварио Аудио-визуелни центар РС?

ИЛИЋ: Важно је напоменути да  се упоредо са оснивањем центра доносио Закон о аудио-визуелним дјелатностима који је и ступио на снагу у љето 2022. године. До тада центар практично није могао ништа да ради, није имао јавна овлаштења, сва надлежност је била на Министарству просвјете и културе РС. Зато се, између осталог, закон доносио да би се та јавна овлаштења са Министарства просвјете и културе РС пребацила на центар, како би он у ствари могао да расписује конкурсе и да ради у пуном капацитету те да оствари своју мисију да унапређује и развија аудио-визуелно стваралаштво у Републици Српској. Резултати говоре да имамо врло учинковит систем конкурсних процедура.

Обезбијеђено је континуирано финансирање од стране Владе Републике Српске, а из буџета Републике Српске. Новац се уплаћује корисницима на рачун и они захваљујући томе могу да улазе у развој и производњу својих пројеката. Важно је додати и то да је Влада донијела уредбу о подстицају за домаће и стране продуценте који планирају да снимају на тлу Републике Српске и о поврату 30 одсто уложених средстава. Мапирали смо више од 100 филмских локација, које могу бити интересантне страним продукцијама и наставићемо радити на томе. Релевантне информације о локацијама и пратећој инфраструктури, продуцентским кућама и нашим филмским ствараоцима обједињујемо у континуитету на дигиталној платформи њњњ.филминсрпска.цом

С каквим изазовима сте се сусретали све ово вријеме?

ИЛИЋ: Сусретали смо се у првој години са малим одзивом на конкурсе због чега смо предузели низ активности да омогућимо искусним ствараоцима, али и дебитантима да могу конкурисати, али и да им помогнемо да своју идеју у раду са искусним сценаристима разраде и преточе у квалитетан сценарио како би могли конкурисати. Наша ангажованост и упорност дала је резултат и сада већ биљежимо велику излазност на конкурсима, а број продуцентских кућа које су наши корисници, у односу на почетак, је утростручен што ме веома радује.

Какви пројекти су долазили на конкурсе? Јесте ли задовољни квалитетом свега што је пристигло?

ИЛИЋ: Задовољна сам. Највећи одзив је на конкурсу за развој сценарија за физичка лица. Ми имамо много конкурса, 27 их је било прошле године. Углавном су то конкурси за развој сценарија, али исто тако и за продукцију. До сада је подржано преко 65 пројеката, значи подијељени су грантови правним лицима, продуценским кућама за производњу те за развој студентских завршних филмова. Полако се ствари слажу и захуктавају. Имали смо премијеру филма “За данас толико” Марка Ђорђевића, који је од стране критике одлично оцијењен и већ је почео да се приказује у биоскопима. У овој години имаћемо два пројекта дугог документарног филма у производњи, два кратка анимирана филма и један кратки играни филм. Било је неколико пројеката мањинских копродукција са Чешком и Србијом за које очекујемо премијере ове године. То је “Буди бог с нама” Слободана Шијана, затим “Дјеца Козаре” Лордана Зафрановића те “Изолација” и “Хурикан” кратки анимирани филм који је прошао на АНЕСИ, највећем свјетском фестивалу анимираног филма. Ту је и филм “Херкул” продуцента Николе Ђаковића и Марка Дукића.

Свака сљедећа година биће све продуктивнија и биће већа видљивост центра, само је потребно стрпљење.

Споменули сте копродукцију са Србијом и Чешком, јесу ли у плану још неке копродукције?

ИЛИЋ: Јесте, те копродукције које су подржане од овог центра су углавном мултилатералне, гдје велики број земаља учествује на пројекту, по шест или седам, те сматрамо да ће самим тим и дистрибуција у тим земљама омогућити видљивост АВЦРС на тим пројектима. Што се тиче међународне сарадње, мислим да за сада веома добро стојимо.

На основу чега бирате теме које ће бити обрађиване и шта је актуелно на том пољу?

ИЛИЋ: Објавили смо календар конкурса те ће први конкурс бити баш на рођендан АВЦРС, односно данас. Ријеч је о конкурсу за развој дугометражног документарног филма и конкурсу за развој филма на националну тему страдања српског народа у Дракулићу. То је тренутно у фокусу. Очекујемо најмање три пријаве на том конкурсу, јер су подржана три сценарија на претходном конкурсу за развој сценарија на ту тему. Надамо се да ће сви аутори пронаћи одговарајуће партнере и да ће изаћи на овај конкурс, с обзиром да смо подржали три, три најмање и очекујемо. Надамо се да би се након тога могло ући у производњу филма, исто се надамо да ће доћи пројекат вриједан подршке и да ће ући у производњу негдје крајем 2025. и 2026. године. Свакако то је филм од националног значаја и био би први велики филм који би био подржан и финансиран средствима Републике Српске. Ми улажемо све своје ресурсе и капацитете да подржимо ауторе да изњедре што боље и што квалитетније пројекте.

Дакле, у фокусу је национална тематика?

ИЛИЋ: Тако је, то је тренутно у фокусу. У мају планирамо да отворимо и конкурс за производњу дугог играног филма, без обзира на тему и жанр. Дакле, објављен је календар конкурса тако да сви заинтересовани који планирају да изађу на конкурсе могу да виде кад се који конкурс отвара и шта је потребно од документације.

Какво је стање на пољу серија, можемо ли очекивати нешто интересантно што би се радило овдје, код нас ?

ИЛИЋ: Ми за сада подржавамо до фазе развоја, још увијек не подржавамо производњу. Просто циљ нам је да се струка развија, да се развијају пројекти и надамо се онда да ће уз нашу подршку, кроз развој ствараоци успјети обезбиједити средства за производњу, да ће пронаћи телевизијске емитере и интернет оператере који тренутно имају највећи интерес од емитовања играног телевизијског садржаја. Тако да ми смо подржали много пројеката и у фази развоја сценарија и у фази развоја пројеката телевизијских серија. Неке од њих су “Отуђење” Александра Захородног, затим “Наши дани” Жељка Стјепановића.

Аудио-визуелни центар РС организовао је и школу филма за младе. Настављате ли и даље у том смјеру?

ИЛИЋ: Нама је свакако циљ да развијамо младу публику, младе филмске ствараоце, да се заинтересују за ову врсту умјетности.

Тако да ћемо и ове године покренути љетну школу филма, с тим да ћемо покушати укључити дјецу из цијеле Републике Српске, да дођу у Бањалуку, да проведу овдје неко вријеме те да их покушамо заинтересовати и да им демистификујемо ту професију. Да дјеца виде на који начин се производи филм, како изгледа пут од идеје до премијере те да виде колико је то узбудљиво и занимљиво, али и да увиде да ли је то нешто што би могло бити њихово опредјељење у будућем периоду.

Какви су планови центра у наредном периоду?

ИЛИЋ: У плану је да април буде мјесец обиљежавања рођендана АВЦРС и у плану је да сваки викенд направимо неку врсту радионице из неке области. Трудићемо се да доведемо релевантне, искусне предаваче који имају иза себе аудио-визуелна дјела која су препознатљива. Снимаће се пет филмова и једва чекам прве клапе, а очекују нас премијере четири филма.

Онда планирамо и ту љетну школу филма. Подржаћемо и филмске фестивале у Српској, биће још много тога до краја године.

Фестивали

Хоће ли АВЦРС подржати филмске фестивале?

ИЛИЋ:  Подржали смо за ову годину три филмска фестивала. То је “Први кадар” који се одржава  у Источном Сарајеву. Он је на нашој коначној ранг-листи и добио је највише средстава.

Показало се прошле године да је ријеч о веома добром фестивалу.

Подржаћемо и Фестивал европског и медитеранског филма у Требињу, а појавио се и нови, млади фестивал, “Анимацикл”.

Ријеч је о  фестивалу анимираног филма који ће бити одржан у мају у Бањалуци.

Пратите нас и путем Вибера