Парох глински Горан Каламанда служио је данас у цркви посвећеној Малој Госпојини у Глини литургију и помен посвећен српским жртвама страдалим у току злочиначке хрватске војно-полицијске акције "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, док је више од 220.000 њих протјерано.
Парох глински Горан Каламанда служио је данас у цркви посвећеној Малој Госпојини у Глини литургију и помен посвећен српским жртвама страдалим у току злочиначке хрватске војно-полицијске акције "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, док је више од 220.000 њих протјерано.
Литургији је са малобројним Србима у Глини присуствовао и предсједник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији из Бањалуке Милорад Арлов, који је рођен на Кордуну, у општини Вргинмост, саопштено је из овог одбора.
"До акције `Олуја` сам живио у Топуском и као и многим Крајишницима, обавеза нам је да никад не заборавимо протјеривање и погром више од 220.000 Срба на данашњи дан из Републике Српске Крајине у удруженој акцији ХВО и МУП Хрватске потпомогнуте западним силама под називом `Олуја`", поручио је Арлов.
Он је напоменуо и да је обавеза Срба и да данашњи дан обиљеже у Глини, у хрватском градићу, кроз који су на данашњи дан прије 29 година прошли у прогону и protjerivannu скоро сви Срби са Кордуна, Like и многи са Баније и Далмације.
"Нажалост, многи нису дочекали своју слободу у Републици Српској и матици Србији јер су убијени, а никога нису нападали, жељели су само своју слободу и мир својој дјеци и породицама", навео је Арлов.
Он се нада да ће литургија и помен данас показати да жртве нису заборављене, те да Срба још има у Глини, мада су, нажалост, малобројни.
Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Like, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од који је 1.236 цивила или 65 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.