Одлазак у Србији једини је начин да се помогне Катарини Тривић. У Републици Српској то за сада није могуће јер Српска до сада није успоставила регистар донора матичнх ћелија. Ипак, у међувремену се почело радити на томе. Први кораци су направљени. Упућено је писмо интереса  министарству здравља Србије. План је  да се регистар у Српској успостави  у сарадњи са Србијом. Оно што је извјесно јесте да ће требати и времена.

"Ми би из Републике Српске на неки начин како је сада замисао били један прикључени дио регистру Републике Србије чиме бисмо омогућили да наши донори уђу у систем донорства када говоримо о коштаној сржи. С обзиром да је Србија од 2012 прикључена том међународном систему донорства. Када говоримо о легислативи у тој области морам истаћи да је кроз закон о тансплантацији ткива и ћелија то је један а имамо и закон о трансплантацији као други као и закон о трансплантолошкој дјелатности дефинисан начин функсионисања и успостављања регистра добровољних давалаца коштане сржи. Када говоримо о том регистру о том регистру и генерално његовом успостављању морате имати низ дефинисаних процедура како би и на који начин људи који дају и донирају узорке крви, односно касније узорке коштане сржи прије свега били заштићени . То је само трансплантација као трансплантација, иначе један дугорочан процес када говоримо о самом развијању и негдје у процесу развоја трансплантација ја могу рећи да и повезати то са кардиохирургијом, некада је било имагинарно да ли ћемо имати кардиохирургију па смо је кроз неки низ корака развили и нешто слично радимо и са трансплантацијом. Сам регистар као регистар у Републици Српској ћемо успоставити уз сарадњу са Републиком Србијом. Ми смо послали једно писмо интереса према министарству здравља Србије ја сам разговарао са минстарком Грујичић на ту тему и свакако добили њихову подршку да заједно са њиховим уредом за биомедицину и трансплантацију и нашим одсјеком за трансплантацију и биомедицину успоставимо један протокол који би јасно дефинисао начин и функционисање давања односно прикупљања анализе самих узорака и функционисања регистра", каже министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић.

Важна карика у ланцу су и заводи за трансфузију. Мора се успоставити приснија сарадњу између завода Српске и Србије. Они ће бити ти који ће узимати узорке и анализе. И управо је то сљедећи дио развоја у Српској.

"Када говоримо о анализи узорака што је негдје сљедећи сегмент развоја у Републици Српској. Ми смо 2021 године заједно са заводом за трансфузијску медицину набавили пола од опреме која нам треба за ХЛА типизацију, одређени низ анализатора и сепаратора али нам је потребан и други дио опреме и на бази тога бисмо успоставили комплетну анализу ХЛА типизације у Републици Српској чиме бисмо били у могућности да онда цијели процес за грађне Српске завршимо у Српској", каже Шеранић.

Врх пирамиде на крају је банка матичних ћелија. Она међутим захтјева и велики низ предуслова. Од просторних преко оних најважнијих, људских.

"Коначно трећи сегмент цијелог тог процеса је банка матичних ћелија или банка ткива и органа која је и негдје на врху цијеле пирамиде и захтијева низ предуслова не само просторних што је можда најлакше не само опреме што је можда мање лакше али дефинитивно људства и људи који су образовани за такву врсту здравствене установе као што је банка матичних ћелија или банка ткива, органа води руководи и ради у таквој врсти установе. Сума сумарум, ми ћемо у наредном периоду кроз један протокол сарадње са  министарство здравља управо на бази формирања регистра добровољних давалаца коштане сржи Републике Српске који ће бити прикључен Републици Србији радити и завршити тај дио посла. Паралелно са нама заводи за трансфузилогију ће одрадити дио посла, оперативни који подразумијева прикупљање, слање и анализу самих узорака и онда идентификацију односно попуњавање тог регистра", каже Шеранић.

Такав регистар у Србији постоји од 2005 године. 2012. постали су и дио свјетског. У регистру тренутно постоји преко 18 хиљада потенцијалних давалаца. Међутим, из Института за трансфузију крви Србије  за „Досије“ кажу да  у „Регистру давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије“ нема довољно.

"На срећу велики број потенцијалних давалаца су свуда у свету  којих је сада преко 40 милиона је на располагању за наше болеснике. Нажалост све је већи број болесника из Србије, региона који захтева транспалнтацију матичних ћелија хемтопоезе. Ми смо пре годину дана покренули једну националну кампању не би ли подигли свест о значају трансплантације матичних ћелија и о постојању несродних давалаца. Тада нас је било нешто преко 10 хиљада сада нас је 18 и по 19 хиљада. То није довољно, треба да нас буде 100 хиљада потенцијалних давалаца да бисмо покрили потребу трансплантације наших болесника. Јесте нама на располагању преко 40 милиона давалаца али још увек за 10 посто наших болесника не можемо да нађемо одговарајућег", каже Глорија Благојевић, руководилац регистра давалаца матичних ћелија и хематопоезе Србије.

Пуно је оних и из Републике Српске који су у потрази за одговарајућим донором. Али пуно је и оних који би да помогну. Случај Катарине Тривић, са почетка наше приче, подигао је све на ноге. Толико интересовања каже доктор Глорија Благојевић до сада није имала. Препрека има али се иде ка њиховом рјешавању.

"Нажалост из Републике Српске је пуно болесника који захтевају трансплантацију матичних ћелија, већина њих се трансплантује у центрима у Србији. Сада су се неке болеснице активирале, јавно изнеле проблем и своју болест и након тога ја нисам имала толико интересовање људи ни из Србије а поготову из Републике Српске који су желели да приступе регистру. Сада ту постоје нека ограничења да људи морају да имају пребивалиште и то ћемо некако решити, направили смо преговоре са министарством здравља Републике Српске они су упутили једно писмо намере и надам се да ћемо у што скорије време да превазиђемо те неке правне проблеме који су небитни у овом тренутку, да дозволимо и омогућимо свим људима који желе да некоме помогну приступе регистру ма где било седиште. Важно је да сви помогну а пацијенти добију матичне ћелије без чекања", каже Благојевић.

А чекати они којима је помоћ потреба најмање могу. Вријеме је кључ свега. Због тога је важно да се регион уједини. Национални регистри од великог су значаја. Од још већег, што више људи у њима јер су и веће шансе за помоћ онима којима је она неопходна.

"Зато је важно да национални регистри, да се сам регион уједини, сви смо ми слични. Та ХЛА типизација на основу које се одређује подударност између даваоца и болесника је сличнија уколико смо из истих етничких група, истог подручја. Зато је важно да што више људи буде у регистру, онда се повећава могућност да нађемо подударност за наше болеснике, скраћујемо време проналаска давалаца а време је за ове болеснике од пресудног значаја. Наши пацијенти не морају да путују у иностранство, да напуштају своје породице, да своје муке и бриге дијеле са људима на матерњем језику и да испод тог болничког прозора могу да угледају то познатно лице", каже Благојевић.

Када једном приступите регистру до своје навршене шездесете године можете бити давалац. А да би то постали морате бити потпуно здрави, појашњава Благојевићка. То значи да не болујете од тешких хроничних болести, срца, плућа, бубрега. Године такође играју улогу па су сви они који имају између 18 и 45 добродошли.

"Када је давање матичних ћелија хематопоезе у питању треба раздвојити две процедуре. Једна је само приступање регистру, то је процедура која захтева пет минута времена попуни се један упитник, даа узрок крви из периферне вене као за крвну слику и то је све. Из узорка крви се уради ХЛА типизација. Подаци о даваоцу се убаце у нашу јединствену базу и онда давалац чека да буде позван и некоме да матичне ћелије. Најчешћи вид прикупљања матичних ћелија је из периферне вене нема значи оног страшног буђења костију којег се људи плаше, давалац не остаје у болници. Сама процедура траје три до четири сата у зависности колико килограма има болесник и колико и колика је потражња за матичним ћелијама за то време ми разговарамо, гледамо тв ручамо и то све прође у свести у нади да сте некоме дали боље сутра", каже Благојевић.

Сама процедура давања матичних ћелија у данашње вријеме је безболна али и безбједна. Здравље на тај начин јасна је Благојевић нећете нарушитит.

"Процедура давања матичних ћелија је у данашње вријеме је потпуно безбедна по даваоца, боли колико боли убод игле у вену. Не нарушавате сопствено здравље, имуни систем, не можете постати анемични и не можете се заразити крвним болестима зато што је тај сет за једнократну употребу", каже Благојевић.

Два пута, толико за живота даваоци могу дати матичне ћелије. Међутим и то је јако ријетко дешава.

" Не можете да будете подударни два пута са неким али можете да дате за једног болесника па да се касније мали проценат ћелија дода али то све безбедно, ради се свуда у свету тако да ми пратимо стандарде, прикупљали смо матичне ћелије од наших давалаца, имали смо дивна искуства", каже Благојевић.

Матичне ћелије једини су спас и пут ка изљечењу за оне који болују од акутне леукемије а нису одреаговали на уобичајену терапију. Нажалост све је више оних чије стање управо то захтјева. Раније се мислило да су матичне ћелије само оне које се узимају и пупчане врпце, међутим сваки човјек има своје резерве.

"Свако има своје резерве матичних ћелија и оне се могу рестраховати из разних ткива, масног ткива. То су плурипотентне или вишенамјенске ћелије које у току нашег живота било ког појединца, фактички се јављају и покушавају да репарију ткиво у оном сегменту које је неопходно. Није свеједно да ли је то ткиво срца, везивно ткиво или неко друго специфично ткиво. Данас је наука отишла веома далеко и матичне ћелије могу да помогну код обољења типа малигних обољења, имунолошких проблема, обољења, хематолошких обољења итд. Све више говоримо о могућностима да покушавамо да лијечимо матичним ћелијама. У некима је то показало одређен успјех у неким и није. Ми данас испитујемо, и ја сам био у посљедњих пар година, чак и ове године у септембру смо на једној међународној конференцији гдје смо говорили о улози матичних ћелија у репарацији функције срца или оштећења срца. Истраживања су и даље у току и трајаће сигурно и наредних деценија да би дошли до правог одговора у којој мјери можемо а у којој не можемо користити матичне ћелије", каже декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић.

А оне су искористивије што је организам млађи. Мада се каже Шкрбић за „Досије“ ради и на проблему неприхватања матичних ћелија.

"Искуства показују што је организам млађу да су те ћелије далеко потентније него код старијег организма али постоји онај дио када ви једну ћелију можете пребацити у организам другог човјека. То су транспалнтације са једне јединке на другу. Покушава се и тај проблем старости односно проблем одбацивања или прихватања од стране организма да се поправи и да се доведемо у ситуацију односно стање да пацијент прихвати, да те ћелије опстану да се репарирају и да наставе да функционишу као властите ћелије",каже Шкрбић.

Са донорством иду и одређена права али и обавезе које је битно знати, упозоравају у министарству здравља Српске. У наредном периоду едуковаће се и јавност шта заправо значи бити донор.

"Када говоримо о правима свако онај ко буде донор у складу са законом о здравственом осигурању има 100 посто рефундацију боловања и то је нешто што смо предвидјели кроз неке законске регулативе али када говоримо о обавезама ви када сте донор, када уђете у регистар донора потписујете одређену документацију која подразумијева да ако се ваш узорак упари са узорком некога ко има потребу у свијету у оквиру те базе за матичним ћелијама доносно за коштаном сржи ви сте у обавези да вађу коштану срж дарујете као донор тој особи тако. Тако да ће требати то јавности јасно да представимо, ми ћемо свакако у наредном периоду кроз министарство здравља и завод за трансфузиологију доста радити по питању обавјештавања јавности шта то конкретно значи. Тако да, као што видите сам сегмент тог рада је прилично обиман и комплексан али то не значи да није остварив и мислим да у овом процесу као и у другим процесима требамо ићи полако али сигурно јер област медицине није нешто што може ићи ад хок и тек тако морају се планирати одређене ствари а ми смо планирали кроз наша законска рјешења, како и на који начин ће те ствари функционисати и радити. И мислим да је сада дошло вријеме да се тај регистар успостави", каже Шеранић.

Времена ће требати, исто као воље и жеље свих добрих и хуманих људи. А када регистар буде успостављен бар ће ту процедура бити једноставније доћи,  дати матичне ћелије и отићи са сазнањем да сте неком спасили живот.

Пратите нас и путем Вибера