Банке у Српској показале су да им је профит на првом мјесту. Права грађана, барем у случају наше медијске куће, готово и да не постоје. Банкари зарађују од грађана Српске али раде по налогу америчке Амбасаде. Гасе рачуне фирмама са америчке црне листе, не исплаћују плате радницима, крше Законе Републике Српске. Крше основна људска права. И као да све то није довољно, када их питамо зашто тако раде, ћуте и не одговарају на наше упите. Са платама радника неки се банкари играју, као да није ријеч о основном праву човјека. Кредите зато уредно наплаћују, јер то је њихово право.
Борба радника наше медијске куће траје већ годинама. Тачније, од почетка 2021. када смо осванули на америчкој црној листи. Без објашњења и без разлога, и само на основу спекулација. У покушају да нас угасе, амерички службеници посјећивали су банке и говорили им да не сарађују са компанијама са ОФАК-ове листе. То наређење, банкари су без поговора послушали.
"Против оваквих одлука, не само банке већ уопште када су упитању санкције САД-а не постоји дјелотворан правни лијек, не постоји никакав правни лијек и у томе јесте проблем. Начелно, држава чији су држављани погођени оваквим нечим би требало да огласи и да заштити те држављане на неки начин. Постојала је до сада пракса да су неке међународне компаније које су биле захваћене овим санкцијама, оствариле своја права пред судовима САД. То је нама прилично далеко, али у сваком случају пошто смо ми сви држављани БиХ, њене институције, прво у реду судови, Уставни суд и парламент требају да се изјасне о овом питању да се већ створила значајна популацијска група људи којима су угрожена права. Не говоримо о политичкој димензији санкција, већ о погођености људи запослених у том сектору који не би требали да испаштају због санкција.", каже Невенко Врањеш, омбудсман за људска права.
"Они подлијежу низу закона. Карактеристично за банкарски сектор не само код нас него и у упоредним системима, јесте да је то веома регулисан сектор због ризика који носи уопште за функционисање државне или било које друге организације, они подлијежу свим прописима који регулишу банкарско пословање. Као и другим општим прописима као што су прописи који уређују облигационе односе. Затим ту има доста прописа из управно правне области који регулишу области спречавања прања новца, финансирања тероризма, унутрашњем платном промету који регулишу унутрашњи платни промет, све платне трансакције", каже Владимир Рудић, омбудсман за банкарски систем.
Све су то прописи по којима би банке требало да послују. Али је многима важније оно што кажу у Америчкој амбасади. А како раде банке, и да ли поштују прописе, то би требало да оцијени Агенција за банкарство Републике Српске. У Агенцији су до сада мало шта урадили. Чини се да одуговлаче колико могу. Можда не би да се замјере банкарима.
"Агенција за банкарство мора, мора да се ангажује и проведе контролу за мене је казна мање више небитна, банке имају новца, то су стотине милиона марака исказане добити које су зарадили од нас наплаћујући нам промет и кредите. Агенција мора да дјелује проактивно, превентивно да их онемогући да се тако према сваком од нас понашају у будућем периоду. Иначе ће ово постати финансијски елдорадо гдје ми сваки пут када улазимо у банку ћемо страховати хоћемо ли моћи платити рачун за струју за смеће, за воду јер побогу можда ми рођак, тетка, ујна стрина ради негдје а тај неко се неком не свиђа", каже каже Горан Радивојац, економиста.
"Оно што је Закон о банкама прописао а стриктно се тог дијела држи, ја ћу цитирати члан 90 Закона о банкама, даје банци могућност да прописује све врте ризика о пословању, и банке тим интерним актима оне су у позицији да управљају тим ризицима и да цијене тежину ризика за те пословне ризике. На нивоу БиХ ја сам то и рекао што се тиче платног промета, унутрашњег.. Али ево узети можда и закон о облигационим односима који није мијењан од 1976. године. Који је дао за право како се склапа уговор између клијента и банке, и како се ти уговори могу раскидати. Тако да некада не тражећи оправдање за посао који ми радимо, некада и нама као регулатору су везане руке", каже Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске.
Самовоља банкара, посебно оних са страним капиталом, најбоље се показала у случају НЛБ банке. Радницима наше компаније нису пустили плате иако су им средства уредно дозначена. Касније су се предомислили и ипак пустили плате. Тада је већ било касно јер су ударили на основна људска права. Радници наше куће нису под америчким санкцијама.
Посљедња у низу банака које су поклекле пред америчким притиском је Рајфајзен банка. Затворили су једини преостали рачун АТВ-а и тиме онемогућили радницима да остваре своје уставом загарантовано право на рад и зараду. Чак су отишли толико далеко па су прије отказног рока блокирали приступ рачуну и онемогућили нас да располажемо својим средствима, што је такође незаконита активност. На крају су дозволили исплату средстава, али по својим условима.
"Jа сам и раније говорио да је неколико људских права овдје угрожено. Почевши од права на рад, права на плату, права на имовину самим тим. Права на слободу изражавања, права на слободу мисли и многа друга права. Да не говоримо сада о правим треће генерације, гдје је слобода изражавања једно од високопрокламованих и заштићених права. Будући да сте ви медијска кућа то право долази до изражаја у вашој средини", каже Невенко Врањеш, омбудсман за људска права..
"Министарство рада и ја као министар само лично незадовољан из више разлога. Прво, тиме се крше основна људска права, право на рад, право на зараду, друго, притисак на медије од стране страних амбасада чија су пуна уста демократије, слободе медија, људских права да се на овај начин врши притисак, то је неприхватљиво. Ми смо реаговали из тих разлога, измијенили смо закон о раду, гдје се омогућава да се за физичка лица могу плате исплаћивати путем готовог новца путем поште. Мислим да се на овај начин може превазићи овај проблем, али сам непријатно изненађен оваквим начином поступањем НЛБ банке која ради на овим просторима и која би требало да прати прописе", каже Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске..
"Банке на простору Српске имају све већи профит, добро зарађују и врло скупо продају новац и нашим привредницима, али и нама физичким лицима. Када је ријеч о радницима АТВ и другима у Српској, Уставом, законом, конвенцијама, европским стандардима, право на рад и зараду не може нико да забрани. Банка не може да забрани да се трансферише новац радника, то је кривично дјело", каже Ранка Мишић, предсједник Савеза синдиката Републике Српске.
Да би овако нешто могло да се деси било коме, од тога страхује јавност у Српској. Зато се нешто мора мијењати, упозоравају стручњаци.
"Није проблем само у радницима АТВ-а. То је много шири проблем којег ми на у јако незгодном тренутку постајемо свјесни а то је да се наш банкарски сектор одвојио од нас. Као клијената, као грађана, а дефакто све што зараде зараде, у односу на нас. Ми смо на факултету правили неку анализу да на дневној основи банке у БиХ од сваког од нас од сваког становника, био малољетан или пунољетан на дневној основи зараде 1 КМ. Не приходују него зараде. Они по том основу имају велики интерес у односу на нас. Агенција мора заштити вас као пружаоцу услуга у информисању. Као клијенте. Мора бити формирано другачије мишљење у јавности у односу на то да су банке у односу на институције увијек у праву", каже Горан Радивојац, економиста.
Унутрашњи платни промет у БиХ врши се преко СВИФТ система. БиХ у односу на неке земље региона нема свој систем за промет новца. Пo ОФАК-ови правилима, ако банка послује са лицима или правним субјектима која су на америчкој црној листи, може да буде избачена из СВИФТ система. То значи да је једино рјешење измјена закона на нивоу БиХ.
"Оно што је Дејтоном дато у БиХ, основана је Централна банка, платни промет је дат Централној банци. Значи ми ако желимо да промијенимо нешто у платном систему, ми морамо да промијенимо закон о централној банци. Да би се то десило знате које су процедуре. Ја не видим да постоји спремност било које стране да се било шта мијења. Биле су иницијативе из Републике Српске по питању улагања средстава да се може улагати на локалном тржишту као што раде и друге централне банке, међутим док смо у оваквој ситуацији ја не видим да ћемо краткорочно или средњорочно добити суштинске измјене закона о централној банци у којем би свакако било корисно да имамо неки други систем унутрашњег платног промета. Ино свакако на СВИФТ-у али унутрашњи платни промет за функционисање унутар земље БиХ, у овом тренутку ја не видим начин да га можемо промијенити", каже Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске.
"У БиХ је то веома тешко зато што ми немамо ни нормалну Централну банку. Тешко је такав систем направити за ову потребу за 5, 10, 20 дана.. За 20, 50 или 100 људи. Али мислим да је тренутак да почнемо размишљати на такав начин јер смо ми изложени екстремном ризику који прелази у неизвјесност", каже Горан Радивојац, економиста.
Све ово што се дешава у Републици Српској, финансијски може да се прелије и у други ентитет. На то упозоравају и у Агенцији за банкарство.
"Ниједан проблем финансијске природе и по питању банкарског сектора не може остати на нивоу једног ентитета. Одговорно то тврдим. Зато што банке које послу са сједиштем у Републици Српској значајан дио својих депозита, значајан дио свог пословања остварују у ФБиХ. Као што и банке које су са сједиштем у ФБиХ, значајно своје пословање остварују у Републици Српској. Подаци за први квартал ове године јесте да 25 одсто укупног посла банке у ФБиХ остварују у Српској. Кредитирају привреду, становништво, скупљају депозите. Ако се крене урушавање једног ентитета не може остати на једном ентитету. То је озбиљна ствар. Наша билансна актива у Српској је 11 и по милијарди марака, депозити су близу 8 и по милијарди марака. Тако да не можете да кажете биће проблем у једном ентитету у другом ће да буде мед и млијеко", каже Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске.
Грађанима неће бити мед и млијеко, али и те како хоће банкарима. Новац гомилају и извозе изван Српске. Уникредит банка једна је од оних које највише новца износе из Републике Српске. Очигледно је Српска плодно тло, јер је Уникредит трећа банка по пословању на њеном подручју. За првих пола године већ су остварили добит већу од 16 милиона марака. Шта раде од добити коју остваре у Републици Српској и да ли од свега тога њени грађани имају било какву корист питали смо управо Уникредит, али одговоре нисмо добили.
Због бахатог понашања одређених банака, поједини клијенти већ затварају своје рачуне. Неки размишљају и да повуку своје депозите. Банке скупо наплаћују своје услуге и добро профитирају, док се грађани боре за своја основна права. У тој борби могу да их заштите институције. А наша борба можда заврши и на неким вишим судским инстанцама.
