У времену унутрашњег распада Југославије, у тадашњим околностима грађанског рата, српски народни прваци правили су највећи правни акт за Србе западно од Дрине - Устав, који и након 32 године остаје темељ српске државности и главно оружје у одбрани слободе и равноправности, изјавио је члан Главног одбора СДС-а Милован Бјелица.
Бјелица је истакао да је Устав предвидио Републику Српску слободну, демократску државу, утемељену на највишим стандардима у погледу заштите људских слобода и права, националне равноправности, слободе вјероисповијести у вишестраначком систему парламентарне демократије.
"Дакле у условима рата и борбе за опстанак вођено је рачуна да власт има легитимитет у народу, те да се потврди њен легалитет", истакао је Бјелица, један од судионика тадашњих догађаја.
Он је подсјетио да је тај Устав претрпио бројне наметнуте интервенције и да је упорно рађено на његовом обесмишљавању и омаловажавању.
"Чак и данас постоје идеје да се додатно измијени, неки опет желе нови устав за Српску. Мишљења сам да не треба ићи ка новом уставу, треба наглашавати да измјене првог Устава нису по вољи нашег народа", нагласио је Бјелица који је и начелник општине Соколац.
Бјелица је оцијенио да треба радити на томе да се донесу амандмани који потврђују опредјељења и тежње народа Српске, свуда гдје су направљене измјене.
Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Устав Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.
