Одбрана предсједника Републике Српске Милорада Додика одлучна је да се држи слова Дејтонског споразума, а његово дословно поштовање, ако Суд БиХ то буде чинио, обориће оптужницу у монтираном процесу против легално изабраног представника српског народа, изјавио је адвокат Горан Бубић, бранилац предсједника Српске.
Бубић је рекао да би на данашњем рочишту Тужилаштво БиХ требало да настави са извођењем својих доказа, од којих је кључан Анекс 10 Дејтонског споразума за који одбрана тврди да не садржи овлашћења Кристијана Шмита да доноси законе у БиХ.
Анекс 10 Дејтонског споразума у члану 1.2. констатује да високи представника мора да буде именован у складу са релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН, што није случај са Шмитом, док се у члану 2. прецизирају његови "задаци", међу којима није наведено да може да намеће законе.
"Ево већ годину и нешто након подизања оптужнице Тужилаштво БиХ никако да представи Суду БиХ Анекс 10 Дејтонског споразума. Докази које смо добили уочи суђења су наводни увиђаји Агенције за истраге и заштиту БиХ, те са веб-сајта УН", рекао је Бубић за РТ Балкан.
Одбрани су, како наводи, достављени текстови Дејтонског споразума, које је тадашњи функционер Стејт департмента Мадлен Олбрајт доставила, уз писмо УН.
"Међутим, оно што смо видјели, ријеч је о документу који датира прије 14. децембра 1995. године, када је споразум потписан у Паризу, тако да ћемо то оспоравати из формалноправних разлога, јер је ријеч о документу који нису потписале уговорне стране. По правилу о терету доказивања тај анекс би требало да прочита Тужилаштво БиХ", рекао је Бубић.
У Анексу 10 Дејтонског споразума се не спомињу "бонска овлашћења" високог представника, нити Савјет за спровођење мира, који је на састанку у децембру 1997. године у Бону донио одлуку о проширењу надлежности високог представника, која су постала позната као "бонска овлашћења".
"`Бонска овлашћења` нису постојала 14. децембра 1995. када је закључен Дејтонски споразум, а ако то немамо 1995. године, а уговор није мијењан, то значи да високи представник не може бити овлашћен да доноси законе", рекао је Бубић.
Ако би и била прихваћена садржина "бонских овлашћења" као извор права, каже Бубић, у њима у тачки 11 која регулише такозване присилне мјере која може да предузме високи представник оне се спомињу само у односу на извршне органе, а према Уставу БиХ то су Предсједништво БиХ и Савјет министара.
"Таквих овлашћења, ни по бонским закључцима нема у односу на Парламентарну скупштину БиХ, која је по Уставу БиХ, дакле, по Анексу 4 Дејтонског споразума, једина надлежна да доноси законе у БиХ. Никакав високи представник или други орган", указао је Бубић.
Он је истакао да је саставни дио поштеног суђења и услов предвидљивости закона, што значи да закон треба да буде објављен у службеном гласилу државе прије него што почне његова примјена, што није случај у процесу против предсједника Српске и вршиоца дужности директора "Службеног гласника Републике Српске" Милоша Лукића.
Бубић је подсјетио да је период наводне инкриминације којом се терети предсједник Додик од 1. до 7. јула 2023. године, односно, ако се укључи и оптужница против Лукића од 1. до 9. јула, док је Закон о измјенама кривичног закона, такозвани Шмитов закон, почео да се примјењује 10. јула.
Он је нагласио да је апсолутно правно немогуће ретроактивно примјењивати законе, чак и оне легално донесене, што није случај за измјенама Кривичног закона БиХ, које је донијело приватно лице, а не високи представник, јер Шмит није потврђени високи представник у складу са Дејтонским споразумом.
Бубић је рекао да је више аргумената који доказују да је оптужница против предсједника Републике Српске неодржива.
"И у случају да је легално постављен и у случају да може да доноси законе, а то не може да чини, ми по стандардима Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода немамо услов за одржање оптужнице и нема неопходне претпоставке за доношење осуђујуће пресуде", нагласио је Бубић.
Он је истакао да је правни стандард да се кривични закон не може примјењивати ретроактивно.
