Адвокат Горан Бубић, бранилац предсједника Републике Српске Милорада Додика, истакао је да је остала дилема одакле се професор Милан Благојевић самоупетљао у "одбрану" предсједника Додика у кривичном поступку пред Судом БиХ, иницирајући полемику у вези с приједлозима доказа одбране, додавши да му нико из тима одбране није дао повод.
Адвокат Бубић је одговорио професору Благојевићу на његове тврдње изнесене у колумни за Ослобођење под насловом "Адвокат Бубић продаје маглу".
Одговор преносимо у цијелости:
Разумијем људе који хоће бити сваком лонцу поклопац. У овом случају није упитна професорова слобода јавног изражавања већ етичка дилема с обзиром на ранију званичну улогу правног савјетника и професионални кодекс у вези с тим, који професору није непознат.
Било како било, професор у наведеној колумни наставља заводити јавност. Запјенио од нарцизма не може препознати метафору у мојим наводима "да не мора да тумара по Ист Риверу" да би дошао до релевантног текста Мировног уговора (Анекса 10), који је потписало и који би у оригиналу требало да има чак пет уговорних страна.
Сугестију да се врати етици и праву ("да се врати кући") професор проглашава пријетњом - да се кани писања о овој теми. О покушају да се прогура као доказ само Анекс 10, и то невјеродостојан, умјесто цјеловитог мировног уговора, професор ћути.
У колумни професор опетује о интернету и wеб страници УН. Посебно заслијепљен ауторитетом Мадлен Олбрајт, тадашње амбасадорке САД у УН, и њеним писмом од 30. новембра 1995.године, не види шуму од дрвета.
Знамо да је Општи оквирни споразум за мир у БиХ од уговорних страна потписан тек у Паризу 14. децембра 1995. године. Ваљда ову неспорну чињеницу професор не доводи у питање.
Болан Милане, како ћеш својим студентима објаснити позивање на још непотписан уговор, с анексима, од стране овлаштених потписника, као и писмо од 30. новембра 1995.године?
Уговор с анексима ће се тек потписати двије недеље касније, 14. децембра 1995. године у Паризу. И то још беспризорно потураш у кривичном поступку уз знање да одредба члана 274 Закона о кривичном поступку БиХ захтијева оригиналан документ или овјерену копију.
Милане, ђаво је у детаљима, не можемо у кривичном поступку вјеровати "на ријеч" како предлажеш. Мировни уговор је настао тек чином потписивања од стране уговарача, па вјеродостојан не може бити ниједан ранији документ прије 14. децембра 1995. године.
Тим прије што УН нису уговорна страна, нису депозитар споразума, нити су учествовале у преговорима. Али Савјет безбједности УН јесте надлежан за потврђивање именовања високог представника у БиХ, на приједлог уговорних страна, како јасно регулише Анекс 10.
Због тога је Савјет безбједности УН прву резолуцију број 1031, о потврђивању Карла Билта за високог представника у БиХ, донио 15. децембра 1995. године, дан након потписивања споразума у Паризу, а не неки ранији дан, како подваљујеш.
Знаш ли ти Милане да је била расправа у Парламентарној скупштини БиХ с темом потребе објаве Општег оквирног споразума за мир у БиХ, с анексима, у службеном гласилу БиХ. Али да ондашњи замјеник високог представника у БиХ није допустио објаву, с немуштим изговором како ће га "они" тумачити ако се објави званични текст? Дакако, изоставио је ријечи "по својој вољи" и "по духу".
Зашто "заборављаш" да је према одредби члана XИ основног текста Мировног споразума, званичан текст и на српско-хрватско-бошњачком језику, које су преузеле уговорне стране, па чему онда енглеска електронска верзија и преводи ако постоји оригиналан потписан уговор на сва три службена језика суда?
Јасно је да се таквим поступањем од Тужилаштва БиХ покушава нешто протурити и потурити, али и поред тога снисходљиво нудиш свој правнички кредибилитет.
Немој Милане, макар не јавно, пледирати за електронски документ на енглеском језику са интернета, макар то биле и службене странице УН, јер је у питању документ прије 14. децембра 1995.године. У кривичном поступку електронска верзија документа се може извести као доказ само уз сагласност обје странке, ако је неспорно у питању вјеродостојан документ, без обзира на чијој се службеној страници налази.
Уосталом, на електронском документу са wеб странице https:/www.peacemaker.un.org. на мјесту за потписе пет уговорних страна и шест свједока стоје само иницијали/парафи. Уговор с анексима тек је требао бити потписан од овлаштених заступника уговорних страна и држава свједока. Иницијали штампаним словима негдје само упућују ко и гдје треба ставити потпис.
Изворни споразум с анексима је потписан пуним именом и/или презименом и потпуно се разликује од иницијала и парафа на документима са наведене службене странице УН.
Нејасна је твоја потреба да по сваку цијену, по мом знању непозван, асистираш Тужилаштву БиХ и приједлоге одбране дочекујеш на нож.
О Твојим осталим опширним наводима у колумни - лањском снијегу, сунчаном дану, Бановић Страхињи, српском Wундер-професору, па и мом од Тебе оспореном знању и достојанству - можемо и лично. Искрено, јавност не интересује ништа изван овог монтираног процеса, но ти опширно пишеш о свему и свачему.
