Министар за научно-технолошки развој и високо образовање у Влади Републике Српске, професор и аналитичар, Жељко Будимир рекао је, гостујући у емисији Имате ријеч са Милијаном Кос, да очекује да ће Европска унија отворити преговоре са БиХ.
"То више није упитно јер се ради о геополитичким разлозима. Њемачка министарка спољних послова Аналена Бербок је дала најбољи одговор на то када је прије неколико седмица била у посјети БиХ. Она је рекла да БиХ не може да буде отворено крило Европске уније док траје сукоб у Украјини“, рекао је Будимир.
Како је навео, не ради се о томе да је БиХ подигла своје капацитете у интегративним процесима према Европској унији.
"Ради се о томе да БиХ и регион треба убрзано да уђу у Европску унију без тражења стандарда на којима се раније инсистирало - капацитети демократије, усклађивање законодавства и тако даље“, додао је Будимир.
Будимир је додао да сматра да је могуће да БиХ добије и датум почетка преговора.
"Зато што стандарди и вриједности које су раније прокламоване више не вриједе. Уколико могу Украјина у којој траје сукоб и Молдавија са свим својим проблемима зашто не би могла и БиХ“, упитао је Будимир.
"Не ради се томе да ли је БиХ спремна"
Будимир је навео да се овдје не ради о томе да је БиХ спрема за тај пут, него да је Европа спремна за то.
"Промијењене околности гурају БиХ у тај пут и то је оно што је опасно за БиХ, посебно за одређене структуре у БиХ“, додао је он.
Копенхагеншки критеријуми, појаснио је Будимир, говоре о томе да земља која треба да приступи Европској унији треба да има стабилне институције које чувају демократију.
"Како држава у којој се налази лажни високи представник може да буде спрема за улазак у Европску унију? Као држава која не може да прича о суверенитету јер имамо стране судије у Уставном суду БиХ може да буде спремна за европске интеграције шта год да тај процес данас значи?“, упитао је Будимир.
"ЕУ није оно што је била"
Како каже, Европска унија није оно што је била прије пет или десет година.
"Од 2022. године она се вратила у вазални положај према Сјеверноатлантској алијанси, односно Американцима који су Европску унију, Европску комисију, Европски савјет, све њене институције, натјерали да стану као страна у сукобу“, додао је Будимир.
Европска уније је, наводи Будимир, била привлачан пројекат из економских разлога. Међутим, наглашава, сада имамо Њемачку и Француску, које чине језгро Европске уније, које су у озбиљним рецесијама.
Осим тога, каже Будимир, суверенистичке снаге у Европској унији су све снажније.
"Европска унија, оваква, више не може трајати“, поручио је Будимир.
Навео је да за будући развој Европске уније постоје два могућа правца.
"Први је да Европска унија постане снажнија супердржава гдје ће суверенитет држава чланица бити сведен на заједничке институције, и други је да се развија у правцу Европе националних држава у којој ће суверенитет бити све јачи а економски и царински разлози, оно како је замишљана, ће бити доминантни“, каже Будимир.
Будимир је додао да БиХ у незгодно вријеме прилази Европској унији.
"Лоше је што је Европска унија постала страна у сукобу Русије и Украјине. Немамо пуно разлога за ентузијазам посебно када знамо какве су унутрашње прилике у БиХ“, додао је.
"БиХ не испуњава услове"
Како каже, сада имамо ситуацију да БиХ не испуњава ни један начелни услов када је ријеч о владавини права.
"Како можемо да причамо о владавини права када имамо стране судије у Уставном суду БиХ? Како можемо да причамо о владавини права када имамо човјека који је објединио у себи законодавну, извршну и судску власт, који доноси законе по којима се суди предсједнику Републике? Како можемо да говоримо о било каквим капацитетима демократије када имамо случај да се жели наметнути у процесу европских интеграција да Дејтонски мировни споразум није компатибилан са европским интеграцијама. Баш супротно. Апсолутно је компатибилан. Чак и институције које су предвиђене БиХ Дејтонским мировним споразумом су врло сличне институцијама које има Европска унија. Не смије се допустити да се тражи реформа Устава БиХ, односно Дејтона као услов приступања Европској унији“, каже Будимир.
Будимир је напоменуо да је отварање преговора еуфемизам.
"То значи усклађивање са захтјевима који долазе из институција Европске уније. Ви ту нисте друга страна него сте страна која прилагођава своје потребе ономе како Европска унија види вас као чланицу и испуњавање одређених стандарда“, рекао је Будимир и додао да се не може говорити о јединственом процесу када је ријеч о европским интеграцијама.
Када је ријеч о томе ко треба да буде преговарач за приступање Европској унији, Будимир каже да Република Српска треба да инсистира да преговарач долази из Српске.
"Бих и став Републике Српске зависи од тога да ли идемо у ЕУ ако имамо лажног високог представника, ако имамо стране судије Уставног суда. На страну што одређени дијелови БиХ, као рецимо други ентитет, уживају у томе да нису суверени, они не желе да буду суверени, не желе да раде на процесима, не желе да доносе законе и прилагођавају их на нивоу ентитета да бисмо правили одређен кровне законе и стратегије. Они то раде очекујући да ће се то десити у процесу европских интеграција и да ће се надлежности Републике Српске окрунити а Српска ослабити. Порука руководства Српске је била јасна да то нећемо дозволити“, појаснио је Будимир.
Будимир каже да америчке санкције које се уводе званичницима БиХ формално не би требало да сметају при избору преговарача.
"Међутим, америчко Министарство финансија санкцијама показују како гледа на БиХ - ако у БиХ не прихватате америчке или британске националне интересе очекујте санкције. Треба да будете контра интересима свог народа, Републике Српске да бисте били подобни другој страни“, навео је Будимир и додао да данас санкције може да очекује свако ко буде истрајан у одбрани уставне позиције Републике Српске.
"Недејтонска БиХ није могућа"
Будимир је нагласио да је дејтонска БиХ могућа, а недејтонска БиХ није.
"То је оно што Република Српска и њено руководство константно поручује, због тога се суди предсједнику Српске и то је врло јасно“, додао је Будимир.
Будимир је навео да се у једном тренутку чинило да ће правосудне институције моћи да изврше притисак на руководство Републике Српске да "ми одустанемо од неких ствари.
"Међутим, то је показатељ да они нас не познају. Није случајно да се суди предсједнику - он је симболички и политички личност која представља отпор Републике Српске урушавању њених институција. Он је зауставио тај процес. Они желе да осуде предсједника. Треба отићи у ту судницу да видите на шта то личи, како изводе доказе - то је нечувено. Ако бисмо историјски посматрали, вратили бисмо се у период Аустроугарске“, додао је Будимир.
Ако узмемо у обзир, каже Будимир, да је Њемачка главни заговорник европских интеграција а она је та која има лажног високог представника Шмита у БиХ онда је то показатељ како изгледа једна хипокризија међународних односа у којој живимо.
"Она је посљедица тога што Европска унија нема аутономну спољну политику и не може да се одупре притиску Вашингтона“, додао је.
Будимир каже да избори у Америци много тога да промијене.
"Трамп је показао да није био спреман за сукобе у међународним односима, схватао је нову позицију САД у структури моћи - свијет се налази у једном процесу мултиполаризације. Јављају се нови полови моћи, равнотежа још није успостављена, све је још увијек нестабилно, опасно за мале државе на појединим тачкама свјетске политике а Балкан је један од тих позиција и ми морамо бити опрезни да из тог процеса изађемо неокрњени колико год је то могуће“, навео је Будимир.
Будимир је додао да су ово године, када су у питању демократски процеси у појединим држава, од великог значаја за свјетску политику.
"Имали смо изборе у Русији, очекујемо изборе у САД-у, имамо изборе за Европски парламент, ствари на блиском истоку видите како се развијају, сукоб у Украјини... Ови данашњи догађаји ће трасирати историју, односе снаге у 21. вијеку“, рекао је Будимир.
Будимир је нагласио да прекомпозиција у свијету траје већ неко вријеме, од 2008. године.
"Европска унија је имала за циљ да буде посебан пол моћи у новој свјетској полицији. Она је изгубила дах у једном тренутку, у ток кокетирању са Вашингтоном и изостајање жеље да се игра самостална улога у свјетској политици је довела Европску унију у позицију да је она сада у позицији да води политику супротну својим економски, политичким и културним интересима“, поручио је Будимир.
