Предсједник Савеза општина и градова Љубиша Ћосић поручио је да у новој расподјели ПДВ-а Бањалуци и Бијељини неће бити смањени приходи него повећани, али ће солидарном расподјелом бенефите осјетити и неразвијене и изразитов неразвијене локалне заједнице.
"Идуће године 550 милиона КМ за све локалне заједнице ће бити 607 милиона. За градове изнад 100.000 становника, то су Бањалука и Бијељина, биће седам одсто корективно умањење које се распоређује на неразвијене и изразито неразвијене општине. Имајући у виду да апсолутни износ расте за сваку локалну заједницу за 10 до 12 одсто, то значи да ће за Бањалуку и Бијељину расти између 3 и 5 одсто. По тој процјени Бањалука неће имати 72 милиона него 80 милиона КМ. Имаће више идуће године", рекао је Ћосић.
Он је истакао да половина Републике Српске добија ПДВ-а колико Бањалука и Бијељина добијају заједно. Пет пута је већа површина тих заједница него што је заједно Бањалуке и Бијељине. "Погледајте површину и изглед Бањалуке и Бијељине и садржај који становници у њој добијају, а погледајте површину и изглед који добијају становници у осталим локалним заједницама. Треба ли да се боримо за Републику Српску у којој ћемо сво становништво сконцентрисати у градове? То значи да би имали 3.000 квадратних километара насељеног подручја, а 22.000 квадратних километара ненасељених. Је ли то Република Српска у којој треба да живимо. Ми не сматрамо и мислимо да ово није никакав удар на грађане Бањалуке ни на Драшка Станивуковића. Али, демонстративно се понашати као да ми не постојимо није коректно", поручио је Ћосић.
Он такође наглашава да му није јасна реакција градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића.
"Ако неки не знају, а треба да знају, од сто одсто средстава које Српска добије по основу ПДВ-а на основу коефицијента крајње потрошње, 24 одсто се расподјељује локалним заједницама, четири одсто Путевима Републике Српске, 72 одсто влади Републике Српске. Тих 24 одсто иде свим локалним заједницама и њихова подјела се додјељује локалним заједницама на основу множења ових критеријума. Посљедњих година све локалне заједнице имају повећање средстава од ПДВ-а. У овој години је рекордан износ у износу од 550 милиона КМ. Да мало поједноставим, прије пет година је то било 360 милиона КМ. Дакле 190 милиона КМ је више средстава за све локалне заједнице у Републици Српској него што је то било прије пет година. За ово је заслужна Влада Републике Српске. Спољни дуг Српске пада и аутоматски нама расту приходи. У идућој години је планирано 607 милиона КМ, а можда ће бити и више. То је готово на нивоу истог повећања као што је било ове године у Републици Српској. Наша идеја је била јер је фокус на изразито неразвијене и неразвијене заједнице, да имате локалне заједнице у Српској које од ПДВ-а добију 400.000 КМ или 700.000 КМ, као што су Језеро, Трново, Источни Мостар, Источни Дрвар, а имате заједница које добију од милион до два. То су локалне заједнице којима је ПДВ једини и најстабилнији извор прихода. Онда из тога финансирате и плате запослених, имате реалне трошкове, све оно што треба да платите малој неразвијеној заједници. Ми као Предсједништво смо имали идеју да они који добијају највише буду солидарни и да добију умањење, а да се оно расподијели за 35 изразито неразвијених и неразвијених општина. Бањалука је почетком ове године планирала прихода 68 милиона КМ од ПДВ-а. Добиће 78. Десет милиона је повећање Бањалуке у односу на њихов првобитни план у буџету. Бијељина је планирала 38, а добиће 42 милиона КМ. Оно што су они планирали, остварено је више. Република Српска је по основу своје крајње потрошње добила више. За идућу 2025. године ни Бањалука ни Бијељина не добијају мање, него добијају више", поручио је Ћосић.
Бањалука ће добити 80 милиона КМ, Бијељина ће добити око 43.5 милиона КМ. "Истина је да се утврдило и да се предложило Влади да се дода нови став у члан 10 који ће рећи да у периоду 2025; 2026; 2027. година по основу ових повећања оствари се умањење за градове са преко 100.000 становника које би било расподијељено малим, неразвијеним и неразвијеним општинама. Онима који имају ПДВ-а од милион до милион до три и од три до пет. То су они који су најугроженији", поручује Ћосић.
20 изразито неразвијених локалних заједница обухвата територију од 4.200 квадратних километара. Тамо живи 90.000 становника. Они добијају средстава од ПДВ-а колико сама Бијељина добије, а која је 730 квадратних километара. 15 неразвијених локалних заједница добије од ПДВ-а мање средстава, 77 милиона КМ од Бањалуке. У њима живи 155.000 становника у тих 15 локалних заједница, а налазе се на површини од 5.200 квадратних километара за разлику од Бањалуке која се налази на површини од преко 1.000 квадратних километара.
Становништво које броји износ од скоро 250.000 становника, живи на 9.400 квадратних километара и живи на готово пола Републике Српске и немају по два аутопута који улазе у те заједнице, немају све бенефите које имају велике градове.
"Ево мале дигресије, ни Приједор ни Источно Сарајево ни Добој, ни Зворник као градови који имају 50.000 становника не добијају ништа од овог повећања. Само имају своје редовно повећање које им иде. Нико није рекао хајде да узмемо од Бањалуке и Бијељине и дамо овима који су ниже. Рекли смо хајде да видимо тамо гдје има највише, да направимо финансијску солидераност и предложимо Влади, па да на основу тога помогнемо. Ако неко мисли да 12.000 КМ некоме нешто не значи - значи. Има локалних заједница којима то повећање 12.000 КМ мјесечно значи. Оно ће на основу овог приједлога бити и веће. Неке локалне заједнице које добију 200-300.000 КМ више ће бити финансијски стабилне. Ако не, имаћете нестабилне локалне заједнице у којима становништво неће имати повјерење у своју општину која не може да сервисира своје обавезе, а како ће им понудити нешто друго", истиче Ћосић и пита незадовољне градоначелнике:
"Да ли дијете у неразвијеним општинама не заслужује бесплатне уџбенике као што то заслужује дијете у Бањалуци? Је ли то равноправност. Је ли то Република Српска? Је л' оно треба да добије стари уџбеник који ће му неко да поклони? Начелник такве општине не може да подијели уџбенике јер нема средстава. Ми у Савезу општина и градова смо поносни на Бањалуку. Пресрећан сам сваки пут кад видим све што је добро у Бањалуци. Поносан сам кад видим колико је Српске представљена у Бањалуци, али има и других којима требамо помоћи. Без намјере да икога закинемо. Буџет Бањалуке је између 220-240 милиона КМ. 80 милиона КМ од ПДВ-а, а то је једна трећина. Говори ли ико колико су порасли приходи од пореза на доходак Бањалуци на основу посљедњих измјена, колики су приходи Бањалуке од продаје земљишта, од ренте уређења, колики си приходи од такси? Богу хвала да их има. То су приходи на којима један менаџер и градоначелник треба да ради. Али су то и приходи на којима начелници изразито неразвијених и неразвијених заједница не могу да раде јер немају прилику да тиме управљају. Двије зграде у Бањалуци и рента уређења су тих шест милиона које недостају", каже Ћосић.
Посљедње измјене Закона о буџетском систему Републике Српске су се односиле на критеријуме о расподјели средстава од ПДВ-а. Постоје три критеријума, број становника, површина и број уписаних ђака у средње школе. Став 3 овог закона дефинисао је коефицијенте који се множе да би свака локална заједница добила одређена средства од ПДВ-а.
"Управо тај став 3 члана 10 Закона о буџетском систему и његова неактуелност, дакле он није више ажуран, био је један од разлога зашто смо иницирали измјене и допуне. И наравно, намјера да због информација које имамо од Министарства финансија да приходи од ПДВ-а који се расподјељују локалним заједницама расту и да ће идуће године по основе смањења спољног дуга Републике Српске овај дио бити увећан додатно локалним заједницама", каже Ћосић.
Станивуковић направио драму
Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић лажно је оптужио Владу и званичнике Српске да су укинули Бањалуци седам милиона КМ. Он је због ове тврдње одлучио да искључи расвјету око републичких институција, затвори јавне паркинге, а такође и да пријети искључењем са гријања због дугова.
"Ако неко мисли да треба гасити свјетла републичким институцијама, онда тај неко није достојан да буде градоначелник у граду који је сједиште тих институција. Треба гасити свјетло симболима Републике. Окупиће предсједнике локалних заједница и питати их шта о овоме мислие да се чује мишљење више од 50 њих наспрам једног или два. Па да питамо је ли то принцип по којем савремени свијет функционише, је ли то демократија апсолутне већине", јасан је Ћосић.
