"Наше интерне снаге у Источном Сарајеву морају бити неисцрпне и увијек предане свим облицима развоја града. Са друге стране, они који владају у Републици Српској морају да буду свјесни да подршка Источном Сарајеву треба да иде у континуитету", навео је Ћосић у интервјуу Срни.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да овај град биљежи динамичан развој, те истакао да сви у Српској морају да се окупљају у Источном Сарајеву и око њега због доброг живота будућих генерација, као и због тога што је овдје Република Српска највидљивија.
Ћосић је у интервјуу Срни, поводом предстојећег Дана града и крсне славе Светог Петра Дабробосанског, рекао да Источно Сарајево не би овако изгледало да није било подршке Владе Републике Српске свих претходних година, али исто тако Српска не би била оваква каква јесте да није било овог града и људи са овог подручја, што представља механизам повратне спреге и то сви морају да уважавају.
"Циљ је окупљање у Источном Сарајеву и око њега, јер овдје је Република Српска највидљивија, како се живи овдје и како Република гради и подржава развој овог града наспрам Сарајева, које политички нама не жели добро, нажалост. Мени је жао тих људи у политичком смислу, они би на сваки могући начин вољели да нема ни ово мало простора који смо задржали од бивших дијелова и који смо и те како изградили за кратак период од 30 година", указао је Ћосић.
Ћосић је додао да је то окупљање потребно, не због ината, већ због доброг живота будућих генерација на овим просторима.
"Ми морамо бити окупљени око Источног Сарајева и то не може бити декларативна подршка. До краја ове или почетком наредне године, након, надам се, попуштања свих ових политичких криза, имаћу озбиљан разговор са руководством Републике Српске по питању функционисања градске и општинских управа у његовом саставу, те конкретније и још снажније подршке Источном Сарајеву", рекао је Ћосић.
Он је напоменуо да је Источно Сарајево град који у овом облику и овако организован постоји 30 година, а у недјељу, 17. септембра, прославиће крсну славу Светог Петра Дабробосанског.
"Наше интерне снаге у Источном Сарајеву морају бити неисцрпне и увијек предане свим облицима развоја града. Са друге стране, они који владају у Републици Српској морају да буду свјесни да подршка Источном Сарајеву треба да иде у континуитету", навео је Ћосић.
Ћосић је подсјетио да се тренутно граде зграде Ректората и Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, студентски дом у Источном Новом Сарајеву, Факултет физичког васпитања и спорта на Палама, те да су бројна улагања на Јахорини и многи други пројекти реализовани уз подршку Владе Српске.
"То мора да буде континуитет јер је огромна вриједност материјалне имовине коју смо оставили у Сарајеву, а градили су је сарајевски Срби. Далеко је већа него данашња вриједност Источног Сарајева у материјалном смислу, али је далеко значајнија вриједност живота коју су људи уткали да би одбранили свој опстанак на овим просторима. Нема алтерантиве, него да сви заједно будемо посвећени развоју Источног Сарајева", поручио је Ћосић.
Он је рекао да нико никада не може порећи чињеницу, али би сви, не само становници Источног Сарајева, требали да буду поносни на то да су овдје створене институције Републике Српске и да се овдје највише бранила Српска.
"Територије које смо предали након Дејтонског мировног споразума су територије на којима су вијековима живјели Срби, њих близу 150.000. Трећина тих Срба је сада у Источном Сарајеву, више од трећине је расуто по Републици Српској, а мање од трећине по осталим земљама свијета, укључујући и Србију и Црну Гору", подсјетио је Ћосић.
Ћосић је још једном указао на немјерљиву улогу сарајевских Срба у стварању Републике Српске, као и данас у њеном функционисању, а првенствено људи који живе у Источном Сарајеву и осталих Срба са овог подручја који су у другим локалним заједницама.
Бројни пројекти између двије славе
Ћосић је истакао да су период између двије славе обиљежиле бројне активности Градске управе којим су показали посвећеност грађанима.
Он је навео да су градске власти биле присутне кроз сектор социјалних давања, у области инфраструктуре, подршке комуналним предузећима, привреди, спорту, култури и невладином сектору.
"У првој половини ове године мало смо отежано функционисали, јер смо имали пад прихода од ПДВ-а. То је једним дијелом утицало на реализацију неких пројеката, као што је реконструкција главних улица на Сокоцу, изградња Парка великана српског здравства у кругу Болнице `Србија`", напоменуо је Ћосић.
Он је изразио наду да ће до краја године у потпуности реализовати буџет, готово 14.000.000 КМ, да ће се спремно ући у 2024. и да ће се наставити са реализацијом започетих пројеката.
Ћосић је навео да ће на Палама бити грађена градска кућа, пројекат вриједан готово 4.000.000 КМ, гдје ће бити смјештена градска радио-телевизија, Туристичка организација и још неке службе града.
"Почели смо и главни пројекат пасареле која повезује Трг Републике Србије у Источном Новом Сарајеву и Шеталиште Др Миодраг Лазић у Источној Илиџи. Сљедеће године ћемо дефинитивно реконструисати главне улице на Сокоцу, завршити јавну расвјету од Хан Дервенте до Пала, те дио преко Романије у дијелу будућег викенд-насеља. Завршићемо Парк великана српског здравства у Источној Илиџи", рекао је Ћосић и напоменуо да су ове године издвојили значајна средства за подршку пронаталитетној политици.
У општини Пале је подржана изградња објекта Мјесне заједнице Мокро са 250.000 КМ, а обезбијеђена је и машина за општинско комунално предузеће у вриједности од 110.000 КМ, завршен је тендер за санирање депоније Крупачке стијене у вриједности од 100.000 КМ, као и тендер за канализациони колектор у Кнежини на Сокоцу.
Ћосић је напоменуо да је завршено и спомен-обиљежје у порти Цркве Светог Илије у селу Луке, на Требевићу, посвећено свирепо убијеном становништву, жртвама усташког терора и погинулим борцима, а да ће споменик посвећен жртвама НАТО бомбардовања бити подигнут поред Градске куће на Палама.
"Инсистирао сам лично код предсједника Републике Српске да Музеј одбрамбено-отаџбинског рата, односно Музеј стварања Републике Српске, који треба да буде завршен на Палама, буде подржан. Да то буде мјесто које ће истински показати како је Република Српска ставарана на овом простору", нагласио је Ћосић.
Између осталог, Ћосић је подсјетио да су у прошлој години помогли Комунално предузеће "Водовод и канализација" у Источном Новом Сарајеву грантом од 250.000 КМ за рјешавање питања водоснабдјевања, а недавно дозначили и 300.000 КМ за изградњу вртића у овој општини.
Он је додао да заједно са Туристичком организацијом и развојном агенцијом опремају планинарски дом на Црвеним стијенама, док су опремили на Тврдимићима.
"Изградили смо 16 километара пјешачке стазе на Јахорини, а подржаћемо Планинарско друштво Трескавица у изградњи ферате", навео је Ћосић.
Ћосић је напоменуо да су до сада формирани туристички инфо-центри на Палама, Источној Илиџи, Источном Новом Сарајеву и Источном Старом Граду, а биће и у Трнову и на Сокоцу.
"Ријешили смо инфраструктурно опремање и куповину објекта за ватрогасну јединицу у Трнову, то ћемо радити у сљедећој години за Источно Ново Сарајево и за Соколац. Аграрни фонд наставља са подршком Удружењу произвођача млијека `Благо Романије` са 70.000 КМ, до краја године помоћ ће добити и пчелари, а биће и мања једнократна помоћ за пољопривредне произвођаче", најавио је Ћосић.
Он је указао да је Источно Сарајево са 1.420 метара квадратних површински највећи град у Републици Српској, те истакао да са свих шест колега начелника општина у саставу града има коректну и добру сарадњу.
Ћосић је истакао да је развој Источног Сарајева изузетно динамичан, али да је чињеница да су унутрашње миграције присутне и да већи број људи иде ка Источном Новом Сарајеву, Палама и Источној Илиџи.
"Направићемо, надам се сљедеће године, стратешку сарадњу са Владом Републике Српске с циљем повећања изворних прихода, директних пореских прихода у буџету града који би били искориштени за повећање издвајања за развој инфраструктуре јер нама су потребни пројекти који повезују општине", рекао је Ћосић.
