Професор уставног права Миле Дмичић истакао је да се историјски датуми не могу мијењати судским одлукама и да је Дан Републике Српске - 9. јануар уређен законом који је донесен на основу референдумом потврђене воље грађана.
Дмичић је навео да је 9. јануар секуларни празник, да ће остати дан оснивања и проглашења Републике Српске и након било каквих, па и уставносудских одлука, те да ће се увијек обиљежавати.
- Нико, па ни највиши уставносудски органи, не могу мијењати друштвену и правну историју, нити начин обиљежавања вјерских обреда. Ово због тога што је тог дана и слава Свети Стефан која, наравно, није уставнољена правним актом - рекао је Дмичић Срни.
Он је указао да је Законом о Дану Републике Српске спроведена одлука Уставног суда БиХ и ничим није створена могућност да се његовим обиљежавањем успостави стање да се било ко разликује, искључује, ограничава или му се даје првенство.
- Сви народи имају природно и неотуђиво право на самоопредјељење, самоорганизовање и удруживање, што значи да самостално одлучују о свом државном статусу и настоје да обезбиједе свој развој - навео је Дмичић.
Он је навео да је, стварајући на тој основи самосталну и демократску државу, Скупштина Српског народа у БиХ 9. јануара 1992. године донијела Декларацију о оснивању и проглашењу Републике српског народа БиХ, а потом је 28. фебруара 1992. године донесен Устав Српске Републике БиХ /Устав Републике Српске/.
Дмичић је појаснио да је на тај начин и формалноправно настао државноправни субјект српског и осталих народа и грађана, с обзиром на то да су већ била три конститутивна елемента неопходна за њено постојање - територија, иако још неомеђена, становништво и организација државне власти.
- Република Српска је првобитно успостављена као држава српског народа и грађана који у њој живе, у којој су сви народи и грађани равноправни, једнаки и слободни и заштићени од било ког облика дискриминације. И тада, као и ововремено, у веома тешким друштвеним, економским, политичким, војним и медијским условима, одвијала се, и још одвија, након 32 године, тешка борба Срба за самоопредјељење као биолошко, културно, политичко и државотворно опстајање српског народа на свом простору - рекао је Дмичић.
Нажалост, каже Дмичић, Уставни суд БиХ је одлучивао о материји која припада историјским, политичким и културним догађајима, православном црквеном календару или перцепцији јавности и медија, као и интересима несрпског народа.
- То су лоше и недјелотворне поруке, којима се не ствара повјерење, нити лојалност према највишем правном акту и институцијама које га штите. Истовремено, није могуће да се уставност Дана Републике оцјењује са становишта дејтонског устава који није ни постојао када је основана и проглашена Република Српска - 9. јануара 1992. године. Умјесто да се штити Устав БиХ, прегласавањем, `компактном судијском већином` бошњачких и страних судија, угрожаван је национални и цивилизацијски идентитет и субјективитет српског народа - рекао је Дмичић.
Он је навео да све то указује да постоје аномалије у конституционализацији Уставног суда БиХ - апелациона надлежност, прегласавање, учешће страних држављана, чиме је повријеђено територијално и персонално начело избора судија страних држављана, изузетак има само Лихтенштајн.
Према његовим ријечима, Република Српска је правно и фактички настала 1992. године као израз воље српског народа у БиХ с циљем да осигура право да самостално одлучује о својој судбини, политичком, економском, културном и сваком другом развоју, односно о свим суштинским питањима важним за организовање и живот народа.
- Прешла је пут од самосталне државе, што је била од свог настанка, до државотворне јединице БиХ, односно ентитета, како је утврђено Дејтонским мировним споразумом 1995. године, што је Република Српска и данас - подсјетио је Дмичић.
Он је истакао да је Српска створена као потреба за очувањем идентитета и државотворности српског народа у БиХ.
- Српска је заснована на унутрашњем и међународном праву, при чему се заснованост на унутрашњем праву заснива на актима усвојеним од њеног највишег представничког и политичког органа и на вољи народа, а на међународном праву, на Дејтонском мировном споразуму, као међународном уговору и Уставу БиХ као његовим саставним дијелом, поштујући и спроводећи основно начело међународног права - спроводити, а не мијењати у доброј вјери - закључио је Дмичић.
Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.
Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.
Назив Република српског народа у БиХ био је у употреби до 28. фебруара 1992. године и проглашења првог Устава, када је замијењен са Српска Република БиХ који је кориштен до 12. августа 1992. године, када је уведен Српска Република. Тај назив септембра 1992. године замијењен је садашњим - Република Српска.
