Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је у темељима Републике Српске један од најважнијих стубова на којима почива наша отаџбина управо дјело Петра Кочића - и књижевно и политичко, оба подједнако значајна и незаобилазна у контексту укупне историје српског народа.
На свечаној академији у оквиру 59. "Кочићевог збора" у Бањалуци, Додик је честитао добитнику "Кочићеве награде" српском књижевнику Матији Бећковићу који се, како је рекао, уписао међу људе који се боре за слободу, истину и правду, као и добитници награде "Змијањче" ученици Основне школе "Доситеј Обрадовић" из Приједора Тамари Билбији за пјесму "Моја Република Српска".
Додик је истакао да је "Кочићев збор" окупио поштоваоце истине, слободе и отаџбине, јер је јединствена књижевно-политичка личност Срба 19. и 20. вијека, типичан изданак љутог крајишког поднебља, који срцем, али и снажним и изразитим интелектом бије битке за слободу и права свог народа, једнако социјална колико и национална.
"Окупио нас је један од наших највећих сународника с ових простора, човјек који је бескомпромисно волио и бранио истину, слободу и отаџбину. Бранио је права Срба у окупираној земљи, бранио је и његовао љепоту српског језика, којим се служио и као писац, али и као народни трибун", нагласио је Додик у обраћању на свечаној академији.
Како је записао Владимир Гаћиновић, идејни творац "Младе Босне", 1910. године, навео је Додик, Петар Кочић је први који је послије турског ропства својом књижевношћу почео да изводи Србе из блата у које су их увели Турци.
"Петар Кочић је постао синоним борбе за слободу и правду, које, нажалост, сам није дочекао. О себи је говорио: `У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, ваиме, умријех`. Прерани одлазак Петра Кочића осиромашио је и српску књижевну мисао, а као политичар усудио бих се рећи и српску политичку мисао с ове стране Дрине", нагласио је предсједник Српске.
Он је додао да Кочићева књижевна заоставштина није велика по обиму, али је по значају немјерљива и истакао да је његов осебујан књижевни израз остао непревазиђен и до данашњих дана.
Додик је истакао да је зборовање на Мањачи једно од највећих окупљалишта српског народа који славе Кочићев живот.
Предсједник Српске је подсјетио на ријечи Јована Дучића, знаменитог Србина, пјесника из Херцеговине који је Кочићев прерани одлазак описао као "изванредан губитак који је један наш преломљени мач, и један замукли глас победе, и једна наша изгубљена битка, а за људе из Кочићеве земље његова смрт је била једна велика жалост и зато што је Кочић до оног времена био најбољи ономашњи прозни писац који је постојао".
"Иако смо и вијек и нешто дуже након његове смрти и даље под окупацијом, Кочић би био срећан да је могао да види да су Срби с ове стране Дрине створили себи отаџбину која треба да буде гаранција њихове слободе. И њихове и слободе свих људи који у њој живе", рекао је Додик.
Створили смо Републику Српску, каже Додик, а људи који живе у Српској желе да дијеле слободу са другима.
"Декларацијом са Свесрпског сабора смо потврдили да само један народ, један језик и једна вјера. Зашто нам споре да будем један народ, један језик, једна вјера. Ако изгубимо језик изгубићемо идентитет, а ако изгубимо идентитет изгубићемо државу, а губитком државе губине слободу", рекао је Додик.
Предсједник Српске поручио да се Кочић одлучио да се бори за правду, а његова звијезда сија и данас и то ће трајати.
"Зато је важно да ширимо причу о значају Кочића, јер када говоримо о њему, говоримо о нама", рекао је Додик.
Предсједник Српске је подсјетио да је Бењамин Калај желио да уништи српски језик и направи босански, а и данас има неких који говоре да Срби то треба да ураде као да су узалуд дати српски животи.
"О овом времену ће писати. На нама је да се не одрекнемо нас, истине, правде и Републике Српске", закључио је Додик.
