Декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић сматра да је предсједник Републике Српске Милорад Додик "подигао устанак" како би на Балкан призвао Русију и Америку, а отјерао Нијемце и њихове савезнике, и добро му иде.
"Додик је укратко, попут Милоша Обреновић, процијенио да је наступио моменат када треба подићи устанак како би се Русији скренула пажња да на Балкану постоје проблеми којих по међународном споразуму не би требало бити", навео је Ћеранић.
Он је указао да Срби окривљују Њемачку за велике жртве у Другом свјетском рату, подсјетивши да је 6. априла 1941. године нацистичка Њемачка без објаве рата бомбардовала Београд, што је означило почетак априлског рата против Краљевине Југославије, те да је, уочи 6. априла ове године, Њемачка увела забрану уласка званичницима Српске.
Ћеранић је оцијенио њемачку забрану уласка Додику, премијеру Радовану Вишковићу и предсједнику Народне скупштине Ненаду Стевандићу као директан уплив у унутрашње односе у БиХ, који попримају обиљежје највеће политичке кризе у дејтонској БиХ, а што је, опет, проузроковао њемачки држављанин Кристијан Шмит.
Реципрочне забране
"Шмит се представља као високи представник у БиХ, иако његово именовање није потврдио Савјет безбједности УН, што налаже предвиђена процедура. Затим је Ана Лирман, њемачка министарка за Европу и климу, дошла у Бањалуку с намјером да се у згради Народне скупштине Српске састане са политичким опонентима Додика и пружи им подршку. Убрзо је на телефонској сједници Влада Српске донијела одлуку да Лирманова буде проглашена персоном нон грате у Републици Српској и `наложила Министарству унутрашњих послова да ту особу приликом уласка на територију Републике Српске испрате ван граница Српске`", истакао је Ћеранић за "Игл ај екплор".
Он је нагласио да су на "дегажирање" Лирманове реаговало политичко Сарајево, њемачки медији, али и опозиција и опозициони медији у Српској којима је, каже, изблиједило сјећање на улогу Њемачке у српској историји, како током Првог тако и током Другог свјетског рата.
"Из њиховог угла понашање Додика је за осуду, а њемачка министарка и самозвани високи представник су добродошли у Српску. С друге стране, према релевантним истраживањима јавног мњења подршка Додику у Српској вртоглаво расте и тренутно је досегла 62 процента. Додиков рејтинг у Српској истражују и странци, те им не пада на памет да покушају учинити било који корак у смислу његовог хапшења по потјерници коју је расписао Суд БиХ. Интерпол је већ одбацио захтјев за `црвеном потјерницом`, позивајући се на члан три свог правилника, што указују на политичку мотивисаност читавог анти-Додик процеса", истакао је Ћеранић.
Он је навео да је Интерпол уважио захтјеве Србије, Мађарске, Црне Горе и других да се одбаци захтјев пристигао из Сарајева, те је ова међународна организација показала озбиљност.
"Како време протиче, не само у домаћој већ и у међународној јавности, подршка Додику непрекидно расте, на жалост Сарајева из којег позивају НАТО, ЕУФОР и друге да ухапсе Додика", истакао је Ћеранић.
Хајка са елементима комедије
Ћеранић је навео да политичка хајка на предсједника Српске поприма елементе комедије јер за њега државне границе не постоје, а државници с којима разговара и дају му подршку не смију се омаловажити - премијер Израела Бењамин Натанјаху, премијер Мађарске Виктор Орбан, предсједник Русије Владимир Путин.
"Како вријеме протиче, тај списак постаје све већи, као и депресија Сарајева. Све више медија и актера јавних политика повезује Додикову слободу са судбином БиХ. У том контексту парола која се све чешће може чути гласи: `Сваки дан Додиковог боравка на слободи је мање БиХ`. По том резону, како ствари стоје, БиХ неће ни бити", истакао је Ћеранић.
Он је нагласио да институције БиХ показују своју нефункционалност и бесмисао читавог процеса против Додика.
Путин и Трамп
"Оно што сарајевску чаршију посебно боли је указивање да ће се проблемима у БиХ позабавити најмоћнији лидери данашњице, руски предсједник Владимир Путин и амерички Доналд Трамп, када БиХ дође на ред. Ни у ком случају њемачки и британски политичари, који су и у рјешавању сукоба у Украјини на маргини догађаја и сасвим непозвани. Стога они, заједно са француским предсједником, уобличавају своју политику, која је супротна руском али и америчком погледу на најважнија свјетска политичка питања. Питање је само до када ће издржати политика која је на вјетрометини", навео је Ћеранић.
Он је указао да је европске земље украјински сукоб исцрпио економски и потпуно испразнио магацине с војном опремом, те да је стандард становништва у паду, а владе се политички урушавају.
"Упућенији схватају да је у току нова Јалта, односно подјела интересних сфера између Русије и Сједињених Држава, свакако и Кине, која се јавно не експонира у овој подјели, али је присутна", навео је Ћеранић.
Он сматра да су приоритет Трампове спољне политике Кина и Блиски исток, односно безбједност Израела, док је с друге стране Балкан давнашња жеља, како царске тако и совјетске, па и Путинове Русије.
