Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске Сребренка Голић пред Судом БиХ је, као свједок одбране предсједника Милорада Додика, објаснила процедуру усвајања закона у Народној скупштини и Вијећу у вези са Законом о објављивању закона и прописа Српске и Законом о непризнавању одлука Уставног суда БиХ и навела да је индикативна чињеница да су делегати из Клуба Бошњака, три дана након што је Кристијан Шмит поништио те законе, одустали од претходно најављеног вета.
На рочишту предсједнику Републике Српске и в.д. директору "Службеног гласника" Милошу Лукићу, оптуженим за неспровођење одлука Кристијана Шмита, Голићева, која је чланица Клуба Бошњака, је на питања Додика о правима конститутивних народа у Српској, истакла да сви конститутивни народи имају сва права и слободе, чему је поготово допринио Додик када је 1998. године дошао на власт.
"Ви сте људима вратили достојанство да могу да раде у свим државним институцијама", констатовала је Голићева.
Додик је питао да ли је тражио неко од ње да ради мимо закона и устава БиХ и Републике Српске, на шта је она кратко одговорила да није, те нагласила да је свим предсједницима Вијећа народа, као и њој, наглашено да се држе Устава и закона, а ко није спреман да поштује да може да одступи.
На питање Додика да ли је икада осјетила понижење као чланица Клуба Бошњака, Голићева је рекла да није никада, него да им је враћено људско достојанство.
Голићева је током свједочења навела да је у јуну 2023. године Клуб Бошњака покренуо витални национални интерес везано за Закон о измјенама и допунама Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске, након чега је Клуб Бошњака 4. јула 2023. донио одлуку о поништењу одлуке о заштити виталног националног интереса.
Она је говорила и о томе да је Клуб Бошњака покренуо и заштиту виталног националног интереса везано за Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, те напоменула да су на крају одустали и од тог приједлога.
Према њеним ријечима, Клуб Бошњака је одбио тај приједлог јер је Шмит донио одлуку којим је ставио ван снаге тај закон.
Она је напоменула да се тада говорило о томе да би могло доћи до прогона особа које спроводе овај закон, а када су Шмитове одлуке објављене у "Службеном гласнику БиХ", онда је казала да је схватила о каквом кривичном прогону је ријеч.
На питање Додикове одбране да ли је имала утисак да је све рађено у координацији с Тужилаштвом БиХ, ОХР-ом или можда Амбасадом САД да би се покренуо процес криминализације, Голићева је навела да су представници Клуба бошњачког народа стално били "у контакту с неким", али да не зна с ким.
На питање Лукићеве одбране, Голићева, која је својевремено обављала и функцију директора "Службеног гласника Републике Српске", објаснила је да директор не може утицати на то шта се може објављивати у "Службеном гласнику" нити да се било шта може спријечити или мијењати приликом објављивања.
На питање Додика да ли су оба та закона прошла процедуру и достављена Народној скупштини Републике Српске и њему као предсједнику Републике Српске, она је одговорила потврдно.
Наредно рочиште је заказано за 28. август, када би требало да буде саслушана свједок одбране Јелена Пајић Баштинац, генерални секретар предсједника.
Судија Сена Узуновић, образлажући разлоге због којих Шмит не може бити позван као свједок, прочитала је информацију која им је достављена из Министарства иностраних послова у Савјету министара да околности на које би се он саслушавао нису релевантне за овај предмет.
Она је навела да се Дејтонски споразум и резолуције могу доказивати без тог свједока.
Узуновићева тврди да Шмит има дипломатски статус као високи представник, да је он дипломатски агент који ужива имунитет и да није обавезан да свједочи.
Додик је поручио да захтијева да му се дописи и акта која се просљеђују достављају на ћирилици и на српском језику.
Приликом одређивања термина наредног рочишта, Узуновићева је навела да је седам пута одгађано рочиште и да су из ВСТС-а скренули пажњу, да је Суд БиХ упозорен и да им је препоручено да се сузбије пракса одлагања рочишта.
Прихваћен је и приједлог Лукићеве одбране за саслушање генералних секретара Владе и парламента Српске Далибора Панића и Борана Босанчића.
