Влада Републике Српске усвојила је Тридесет и први извјештај Савјету безбједности Уједињених нација који je, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске.
Тридесет и први извјештај Републике Српске Савјету безбједности УН односи се на период октобар 2023- април 2024. године и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а у циљу разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.
У првом дијелу извјештаја, Република Српска још једном истиче своју приврженост Дејтонском споразуму, који више од 28 година успјешно чува мир између три раније зараћена конститутивна народа у БиХ — Бошњака, Срба и Хрвата. То укључује и опредијељеност за уставни поредак, као и суверенитет, територијални интегритет БиХ. Подразумијева и непоколебљиву посвећеност даљем миру у БиХ.
У другом дијелу говори се о брзом напретку који је вишенационално руководство БиХ недавно постигло на питањима интеграције БиХ у ЕУ и истичу кључни кораци неопходни да би БиХ напредовала на путу ка ЕУ. Република Српска поздравља одлуку Европског савјета да призна овај напредак одобравањем почетка преговора БиХ о чланству у ЕУ и понавља своју снажну подршку интеграцији БиХ у ЕУ. У другом дијелу Извјештаја објашњава се зашто је федерална уставна структура БиХ не само у складу са захтјевима ЕУ, него и зашто је важна за европску безбједност.
Уз то, у овом дијелу наглашава се да је, с обзиром да БиХ почиње преговоре о приступању ЕУ, давно прошло вријеме да се суверенитет и демократска самоуправа врате БиХ затварањем Канцеларије високог представника (ОХР). Као што је ЕУ јасно ставила до знања, присуство странца који тврди – без икаквог правног основа – да има неограничену деспотску власти у БиХ, супротно је путу БиХ у ЕУ. Крајње је вријеме и да се стране судије у Уставном суду БиХ замијене судијама који су држављани БиХ, што је реформа коју је Европска комисија навела међу својих 14 кључних приоритета за интеграцију БиХ у ЕУ.
У трећем дијелу, Република Српска указује на напоре пензионисаног њемачког политичара који тврди да је високи представник, Кристијана Шмита, и његових поборника, да саботира политички напредак БиХ и интеграцију у ЕУ. Само пет дана након што је Европски савјет одлучио да отвори приступне преговоре са ЕУ, Шмит је, намјерно поступајући против јасно изражених примједби ЕУ, издао незакониту одлуку којом наводно доноси 114 измјена и допуна Изборног закона БиХ. Свјестан да су његова диктаторска овлашћења потпуно неспојива са европским путем БиХ, и видјевши да су партнери на власти у БиХ из реда различитих народа доказали колико могу постићи, Шмит је намјерно изазвао политичку кризу да поремети интеграцију БиХ у ЕУ, која му служи као аргумент да БиХ не заслужује суверенитет нити да њоме управљају њене демократске институције.
У трећем дијелу Извјештаја објашњава се да Шмит прогони грађане на основу „закона” који је наметнуо, а којим прописује казну затвора за јавне функционере који одбију да се повинују његовим незаконитим декретима. У противправном покушају да свргну демократски изабраног лидера, званичници БиХ – поступајући под Шмитовим притиском – подигли су оптужницу против предсједника Републике Српске Милорада Додика на основу Шмитовог лажног новог кривичног закона.
Коначно, у трећем дијелу Извјештаја се бави чињеницом да одређене земље, у супротности са декларисаном подршком тежњама БиХ да уђе у ЕУ, поткопавају политичку стабилност БиХ и саботирају њену интеграцију у ЕУ кроз стално уплитање у унутрашње ствари БиХ. Сви примјери уплитања у унутрашње ствари БиХ деструктивни су за будуће изгледе БиХ за чланство у ЕУ и успјех као државе.
Тридесет и први извјештај Републике Српске Савјету безбједности Уједињених нација доступан на интернет страници Владе Републике Српске у верзији на српском и енглеском језику.
