Текст преносимо у цијелости:

Ове године у свијету се прославља 79 година од побједе над нацизмом и фашизмом – побједе чији је значај веома велики и након свих ових година.

Нажалост, ствари не иду увијек у добром правцу и свједоци смо да нацизам диже главу у више земаља свијета. Али, чак и сада реваншистичке снаге једноставно не могу направити даљи корак без оспоравања овог дана, његове релативизације и занемаривања.

И стога, Дан побједе је за нас још драгоцјенији.

И овдје је потребно јасно разумјети шта се тачно дешавало 79 година уназад и шта можемо да учинимо на данашњи дан.

Није случајно да су управо у Совјетском Савезу и бившој Југославији празници везани за побједу и ослобођење у Другом свјетском рату имали егзистенцијални карактер за наше братске народе, како год да се звали.

У Русији је то био Дан капитулације Њемачке 9. маја. У СФРЈ се славио Дан бораца 4. јула у знак сјећања на устанак 1941. године, као и Дан републике 29. новембра везан за оснивачку скупштину АВНОЈ-а.

Бањалука обиљежава Дан града као Дан ослобођења од фашиста 22. априла, док Сарајево истим поводом слави 6. април.

Осим Совјетског Савеза, Југославија је била јединствена територија у Европи која се озбиљно супротставила нацизму.

А већи дио тог отпора, као и жртава окупатора чинили су управо Срби. Сви се сјећају Ужичке и Фочанске републике, тужних догађаја Ђурђевдана у Сарајеву 1942. године.

Али, за разлику од нас, у колективном сјећању данашње Европе догађаја из тог рата је веома мало и све их је мање.

Дан Европе се прославља 9. маја као и дан Шуманове декларације 1950. године о уједињавању капацитета за производњу челика и угља.

Међутим, прва прослава Дана Европе била је везана за 5. мај 1949. године као дан оснивања Савјета Европе, што је и званично утврђено 1964. године.

Полако се бришу за неке људе непожељна сјећања и асоцијације.

ОСИМ НАЦИЗМА И ФАШИЗМА ПОСТОЈАЛА ЈЕ И ПОЛИТИЧКА И НАЦИОНАЛНА СУПЕРИОРНОСТ

Шта значи овај процес? Овај процес је био проузрокован монструозном неравнотежом људских односа у Европи и изван ње током страшних година Другог свјетског рата.

Јер, осим нацизма и фашизма постојала је и друга ствар – политичка и национална супериорност.

Окрутни рат није био једнак за све народе и државе. Биле су важне разлике.

На самом почетку рата 1940. године дешавали су се чудне ствари у Европи као да већина влада и народа уопште није жељела да се супротстави агресору.

Данска се одмах предала у априлу 1940. Француска за само девет дана у јуну, Холандија за пет дана у мају, Белгија за 14 дана. Сви ресурси, и људски и материјални, одмах су стављени на располагање фашистима.

Европљани западне и сјеверне Европе мање-више нормално су живјели под такозваном окупацијом. У европским градовима су правили паркове, позоришта, болнице, клубове.

Само у Паризу током Другог свјетског рата развијала се национална филмска индустрија, те је снимљено 240 дугометражних филмова и 400 документараца.

Са друге стране, уједињена Европа, осим Енглеске, активно је радила на подршци Хитлеру.

Мало ко зна да је за све године покрета отпора у Француској погинуло 20.000 Француза.

Међутим, у редовима Вермахта на источном фронту у Русији погинуло је око 50.000 Француза који су нападали СССР. А сама Француска је обезбиједила Вермахт нафтом за скоро цијелу 1941. годину рата са нама.

Дакле - ко је био против Хитлера?

Чак и наводно неутралне Шведска и Швајцарска служиле су као финансијски партнере нациста.

Управо ови људи су нападали СССР и Југославију. У злочиначким СС-дивизијама од 1943. године активно ратују стране националне добровољачке јединице и батаљони, од норвешких до румунских и чешких.

Од свих ратних заробљеника на источном фронту 464.000 људи су представљали скоро све европске нације које формално нису ратовале са Русијом.

У Њемачкој је у фабрикама радило 10 милиона радника из других земаља Европе.

Апсолутно различити услови били су и у логорима за ратне заробљенике за такозване цивилизоване народе и све остале.

Енглески војници у војним логорима у Њемачкој могли су да наруче за себи швајцарске ручне сатове и то без новца, само уз обећање да ће платити након рата.

Као што се овдје добро зна – ситуација није била таква са Србима у Јасеновцу или у логору Старо сајмиште у Београду. Исти хорор фашисти су правили у Совјетском Савезу у Хатини и Бабијем јару...

Мучење, живо спаљивање и премлаћивање, стријељање стотина хиљада људи и погибија милиона.

Гледајући из такве перспективе, види се да потомци неких људи стварно немају шта да славе данас. Нашим и вашим рукама 1945. године уништен је њихов сан о глобалној супериорности. Али, сада он поново долази на сцену.

Сви су чули ријечи шефа европске дипломатије Жозепа Бореља 2022. године о џунгли и рајском врту које показују да је нови пројекат супериорности већ увелико на помолу.

У таквим околностима морамо да разумијемо шта можемо ми? Ми морамо да будемо јединствени.

РУСИЈА ЗАХВАЛНА РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА СЈЕЋАЊУ

Русија је захвална Републици Српској на очувању сјећања на трагичне догађаје Другог свјетског рата, на заједничким комеморацијама.

Али, посебно нам је драго што је овдје топло прихваћена иницијатива "Бесмртног пука".

То је покрет који се родио у далеком сибирском граду Томск 2011. године, то је наше афирмисање значаја жртава и јунака, бранилаца и ослободилаца.

И то је у пуном смислу покрет равноправних против нечије супериорности. Покрет који подсјећа на улогу сваког човјека у одбрани своје отаџбине.

"Бесмртни пук" је у Русији од 2015. године постао дио званичне прославе Дана побједе, те први пут промарширао Црвеном тргом са предсједником Русије Владимиром Путином на челу.

Овај марш је 9. маја 2019. године привукао више од 10 милиона људи широм Русије, те бројне учеснике у више од 500 градова у 115 земаља.

Прошле године био је одржан у 40 земаља. Сада се један од најмасовнијих пукова одржава у Бањалуци. Историја се понавља, али на други начин.

И данас поново звуче ријечи о нечијој изузетности, о томе да неко може наметати своју вољу свима осталима.

Поново држављанин Њемачке без било каквих правних основа покушава да води државу, да казни и да милује по својој вољи.

Али, историја учи да изузетност нестаје.

Ако има јединства и нема предаје – може се постићи побједа и у миру.

Као што је пјевао чувени совјетски пјевач – "живим, док памтим".

Наши празници ће нас одбранити.

"Срећан Дан побједе! Побједе прошле и будуће!", поручио је Калабухов.

Пратите нас и путем Вибера