Политичко Сарајево, потпомогнуто дијелом међународне заједнице, високим представником, неуставним Уставним судом БиХ 29 година ради на прекомпозицији уставом утврђених надлежности БиХ и то без формалне промјене Устава, истакао је професор уставног права Синиша Каран.
- Оваквим дјеловањем они обликују неуставну и недејтонску стварности која је сасвим супротна принципима Женеве, Њујорка и Дејтона, односно принципима на којим су два ентитета и три народа створили БиХ. Дакле, неуставним и незаконитим путем нарушавају принципе и балансе мултиетничког, федералног, сложеног друштва у правцу насилног стварања вјештачког, унитарно-грађанског облика државног уређења БиХ, те стварања већински муслиманске државе у Европи - изјавио је Каран за Срну поводом 29 година од парафирања Дејтонског споразума.
Он је нагласио да 29 годишњицу Дејтона карактерише апсурдни срамни монтирани "судски" процес против предсједника Републике Српске Милорада Додика којим заправо желе да амнестирају недејтонску БиХ.
.webp)
- Ово суђење је суђењу Анексу 10 и Уставу Републике Српске којег је Република Српска унијела у новонасталу федералну БиХ 21. новембра 1995. године и покушај нарушавања свих принципа етнотериторијалног представљања Српске, јер је на том плану предсједник Додик препознат као највећа баријера - указао је професор Каран.
Он је навео да је то заправо политички процес пред неуставним Судом БиХ против предсједника Додика, којег је изабрао народ и који по Уставу представља Републику Српску.
- Међутим, то није само процес против предсједника Републике, већ против уставног оквира и позиције Српске у сложеној држави БиХ, и њиме се жели одредити судбина српског народа на овим просторима.
Не сумњам да чињеница да је Република Српска конституисана 1992. године, а БиХ тек 1995. многе у овој веома несрећној државној заједници неизмјерно боли, али она је историјска, општепозната и не смије и не може се игнорисати - поручио је Каран.
Он је подсјетио да је Република Српска била држава са пуним капацитетом у периоду 1992–1995. године и имала је свој Устав, територију, становништво и организовану власт.
Међутим, додао је професор Каран, даљи државотворни-правни статус Републике Српске зависио је од коначног рјешења питања БиХ.
- Дејтонско-париским мировним споразумом постигнут је велики компромис, успостављен драгоцијени мир, али је успостављена и нова сложена државна заједница БиХ, федералног карактера, са три констутивна народа и признате су Република Српска и ФБиХ као државотворни ентитети са пуним унутрашњим суверенитетом и ограниченим вањским суверенитетом - појаснио је Каран.
Он је нагласио да је у изворни Дејтон уткана Република Српска са својим уставним поретком који је конституисан Уставом Републике Српске.
- Уставни поредак Републике Српске чини систем органа који самостално обављају своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције. Дакле, Српска самостално доноси законе, врши судску власт, то јесте примјењује законе путем сопствених судова, доноси одлуке и извршава законе и друге прописе путем извршне власти - истакао је Каран.
Према његовим ријечима, Српска има оригинерну јавну власт, односно овлашћење да доноси обавезне одлуке и да их извршава, а да за то није овлашћена од трећег субјекта.
Он је рекао да Српска слободно организује своју државну структуру и правни поредак.
- Потребно је вратити се изворним принципима Дејтонског споразума, на којима једино може функционисати БиХ. Дејтонска структура је дала право сваком од народа да не буде угрожен један од других, као и равноправност, а та равноправност може да се оствари само на начин да сва три народа учествују у истом капацитету власти и истим капацитетом доносе одлуке - указао је Каран.
Он је навео да је у Републици Српској формирана јасна свијест о Српској и БиХ, а та свијест је легалистичка, уставноправно поткована и потпуно слободарска, али не на уштрб било којег народа.
- Српски народ ће јединством и свим расположивим правним средствима одговорити и задржати уставно-правни капацитет Републике Српске, те сачувати Српску као гаранта своје слободе - закључио је Каран.
У четвртак, 21. новембра, навршиће се пуних 29 година од парафирања Општег оквирног споразума за мир у БиХ /Дејтонског споразума/ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса, и три равноправна народа и осталих.
Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.
