Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран поручио је да је Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа општи, политички акт, али и израз политичке зрелости и субјективитета српског народа.
- То само има онај народ који има своју државу и када осјети да се његова снага тог политичког представљања, свеобухватности и заједништва може угрозити и угрожава он прави таква дугорочна документа који су документи статике, динамике и програмски документи - рекао је Каран новинарима у Требињу.
Он је појаснио да је ова декларација акт статике јер цементира непролазне вриједности које су универзалне за сав српски народ гдје год да се налази, односно за народ који има своју матицу и државу, а програмски јер ће дати усмјерења да се стратешки елементи развијају и јачају.
Каран је поновио да је Декларација акт мира, помирења и пружена је рука свим народима који живе на овим просторима.
- То је акт заснован на међународном праву. Најмање три универзална документа која говоре о тим правима су уграђена у Дејтонски споразум, односно Устав БиХ Анекс четири, а то су Међународни пакт о грађанским и политичлким правима, Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима и Европска конвенција о заштити људских права. Дакле, она је у потпуности у скалду са међународним и домаћим правом - нагласио је Каран.
Он је навео да је Декларација акт заснован на универзалним актима, уговорима и историјским догађајима који говоре о јединству, слози и заједничком битисању српског народа.
У Београду је 8. јуна одржан Свесрпски сабор на којем је, између осталог, на заједничкој сједници влада РепуБлике Српске и Србије усвојена Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.