Професор уставног права Синиша Каран истакао је да у оваквом бх правосудном систему предсједник Републике Српске Милорад Додик не може имати правично суђење јер му суди неуставни Суд БиХ, по оптужници неуставног Тужилаштва, по неуставном Закону, и то све због неуставног Кристијана Шмита, а за кривично дјело поступања по Уставу.
"Стварни циљ апсурдног судског процеса против предсједника Републике је потпуна прекомпозиција, односно реконфигурација државног уређења БиХ кроз коначан судски обрачун са, народном вољом, изабраним представником", рекао је Каран за Срну.
Он је нагласио да је ријеч о врхунцу 30 година мучних и недемократских измјена државног уређења БиХ кроз одлуке високих представника и Уставног суда БиХ.
"Потпуно је апсурдна ситуација у којој се нашло бх правосуђе, а то је да неуставни Суд и Тужилаштво БиХ, поступајући по процесним правилима донесеним мимо Устава, уз одлуке нелегалног и нелегитимног високог представника као повод за покретање процеса, води кривични поступак против предсједника Републике Српске који је изабран од народа", рекао је Каран за Срну.
Због свега наведеног, навео је он, потребно је јасно и недвосмислено одбацити било какав разговор о легитимитету процеса против предсједника Додика.
"Прво, БиХ је јединствена у свијету по уставноправној ситуацији у којој врховни правосудни органи, уствари, представљају неуставне и незаконите органе, неправне органе. Судска власт и њено уређење по Уставу БиХ препуштени су ентитетима, односно ентитетским уставима и законима, а тек касније је насилно формирана на нивоу БиХ", појаснио је Каран.
Друго, додао је професор уставног права, БиХ није ни суверена ни независна што се манифестује и чињеницом да сама не доноси своје законе јер постоји друга власт изнад ње, високи представник, који ствара и примјењује (не)право.
"Високи представници су, својим дјеловањем и ванинституционалним формирањем Суда и Тужилаштва, двоструко прекршили Устав и правна правила, а такво наметнуто и неуставно бх правосуђе попримило је обиљежја зависног, и функционише под селективним утицајем одређених политичких структура", истакао је Каран.
Треће, рекао је он, Кристијан Шмит, који сада жели да обавља послове и персонификује институцију високог представника, није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, који је једини извор легитимног мандата високог представника, те самим тим нема овлашћења за обављање ове дужности.
"Одлуке оваквог лица немају никакву правну снагу и у савјесном и законитом поступању ни у ком погледу не могу бити повод за покретање кривичног поступка", указао је Каран.
Четврто, навео је Каран, Суд и Тужилаштво БиХ поред свих наведених недостатака врше и селективно процесуирање на штету једног (српског) народа, и као такви они представљају мјесто за моделирање политичког система у БиХ.
"Стога, посматрајући поступак против предсједника Републике Српске Милорада Додика због непровођења одлука такозваног високог представника уочавамо да се њим жели одредити судбина Републике Српске и уопште судбина српског народа на овим просторима", навео је Каран.
Суд БиХ заказао је за понедјељак, 16. октобра, рочиште на којем би предсједник Републике Српске Милорад Додик и вршилац дужности директора "Службеног гласника" Милош Лукић требали да се изјасне о кривици по оптужници за непоштовање одлука Кристијана Шмита.
Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора "Службеног гласника" Милоша Лукића за непоштивање одлука Кристијана Шмита кога Српска не сматра високим представником, јер његово именовање није потврђено у Савјету безбједности УН.