Професор Ненад Кецмановић изјавио је да Сарајево и данас у свијету више препознају по Гаврилу Принципу, кога су се одрекли, него по зимској олимпијади, а да га потомци алаша, који су послије атентата на Видовдан 1914. године разбијали излоге српских радњи, не спомињу "да не препадну и не отјерају протекторат".
Кецмановић је навео да су се у вријеме "евроамеричких интеграција" босански муслимани опет прерушили у европејце, али их у Бечу и Бриселу препознају само по исламском тероризму, као и ахмедијама, тулумбама, јемецима и мезетлуцима.
- Боље би прошли да су се представили као земљаци и суграђани малољетног српског родољуба који је убио несуђеног цара окупатора БиХ и изазвао Велики рат. Сарајево се и данас у свијету више препознаје по њему него по зимској олимпијади - рекао је Кецмановић.
Он је указао и да су тинејџери из Стоца и Херцеговине генерацијама опчињени својим мистериозним суграђанином Мустафом Голубовићем, младобосанцем, Србином, Југословеном, црнорукашем, атентатором као младалачким узором.
Кецмановић је напоменуо да "Мухарем Баздуљ прича да травничка књижевна омладина због `Травничке хронике` Иву Андрића доживљавала као неког блиског, свог, а себе као законите насљеднике његовог дјела и инспирацију која није само литерарна".
- И Гаврило је био дио тог друштва које се конспиративно састајало у кафани "Златна моруна" поред београдске пијаце Зелени венац, не само као младобосански завјереник - навео је Кецмановић у тексту за "Политику".
Он је подсјетио да су на зидовима Принципове терезинске самице остали исписани стихови: "И сјенке наше ходаће Бечом и по дворовима плашити господу".
- Као "столачки Мујка" и "фра бег Иво" и Гаврило има и данас своје младе поклонике, Сарајлије које се шегаче са свим и свачим и са собом и са оним што није за шалу, па веле да "Шмит о Видовдану не излази из добро чуване зграде ОХР-а" - истакао је Кецмановић.
Он је указао да је споменик Видовданским великомученицима остао у сада негостољубивом Сарајеву које Гаврила третира као "српског терористу" – малтене као претходницу сребреничких "геноцидаша".
- А потомци алаша, који су послије атентата разбијали излоге српских радњи не спомињу га да не препадну и не отјерају протекторат - рекао је Кецмановић.
Он је подсјетио да је Принципову оронулу кућу поред Грахова, без обиљежја "сада у оном другом ентитету оправила власт из Бањалуке".
- У парку у Немањиној улици, ближе бившој жељезничкој станици, неколико година стоји бронзана биста Гаврила Принципа у природној величини – поклон Републике Српске Београду - указао је Кецмановић.
Он је додао да се Принцип "радовао што је тако ономад присуствовао Свесрпском сабору уживо".
- И у његовом до рата сто посто српском Грахову радовали су се, али у гробној тишини - навео је Кецмановић.
