Свесрпски сабор треба одржавати као стално српско саборовање и дневно реаговање, а треба се и ослободити илузија да ће колективни Запад промијенити став према Републици Српској и Србији, сматра професор емеритус Ненад Кецмановић.
Кецмановић је истакао да не треба имати илузије да ће бошњачке комшије нешто промијенити док САД не буду довољно слабе или "док им Доналд Трамп не јави да не рачунају да ће амерички носач авиона упловити у Неумски канал".
- Када предсједник Републике Српске Милорад Додик Бошњацима спомиње мирни разлаз, он не мисли да их пита за дозволу да Српска оде из БиХ. Довољно је да ентиетске границе прогласи државним, а у залеђу је Дрина - наводи Кецмановић у ауторском чланку за "Политику".
Он примјећује да предност има "споразумни развод" у коме би обје, односно три стране након три деценија неспоразума закључиле: "ако не може заједно, може посебно".
Кецмановић је навео да српски сабор не треба везивати за дан послије гласања о резолуцији о Сребреници јер испада да Српска и Србија прејудицирају да ће бити изгласана у Генералњ скупштини УН и да ће масован национални скуп на отвореном бити српски одговор.
Он је оцијенио да америчко одлагање засиједања ради пребројавања гласова указује да нису сигурни у успјех и да узимају тајм-аут за нови круг лобирања.
Према његовим ријечима, покаже ли им се и након тога да су Срби и српски пријатељи били успјешнији, односно да су САД код већине од стотину чланица УН изгубиле ауторитет, Вашингтон неће повући резолуцију, него ће гласање поново одложити на неодређено вријеме.
- Од практично истовјетне резолуције они нису одустали ни након руске и кинеске блокаде прије неколико година у Савјету безбједности УН, па неће ни сада. Тражиће погодан моменат или смислити нешто још горе не би ли Србе у цајтноту покорили - наводи Кецмановић.
Професор Кецмановић сматра да Срби не би требало да се правдају и извињавају како Сабором не кане ништа лоше, како се ради о очувању и његовању језика и писма, те културним везама са сународницима који никога не угрожавају.
- Поштено речено и није да није. Угрожавају их него шта! Како и неће кад их подсјећају да сви говоре српски само га неки зову босански, неки матерњи, неких хрватски, те да су се исламизацијом, католичењем, монтенегринизацијом одродили, па пате од нарцисизма малих разлика - примјећује Кецмановић.