Клизиштима и одронима изложено је око 30 одсто територије Републике Српске, а најподложнија подручја су Бањалука, Лопаре, Добој и Зворник.
Рекао је то за Глас Српске замјеник директора Републичког завода за геолошка истраживања Цвјетко Сандић истичући да човјек не може против закона природе.
"Осим тога, нешто мањи ризик постоји и у Фочи и Вишеграду. То не значи да ће се на свим тим мјестима и покренути клизишта, али усљед људске активности и развијања инфраструктуре реално је очекивати клизишта на том подручју“, рекао је Сандић.
Говорећи о катастрофи која се догодила у Јабланици и осталим општинама у ФБиХ, истиче да је то био екстрем који нико није могао да предвиди.
"Према незваничним информацијама, пало је 320 литара кише по метру квадратном за пет сати у Јабланици. Поређења ради, у поплавама 2014. године, када су покренута клизишта, рецимо, у Добоју, Лопарама и Зворнику, на том ширем подручју тада је пало 240 литара кише по квадрату, али за три до пет дана. Ти бројеви су неупоредиви“, истакао је Сандић који је и професор на Рударском факултету у Приједору.
Наглашава да су екстремне падавине биле главни окидач за покретање маса које су направиле катастрофу у Доњој Јабланици.
"О каменолому коме ондје није мјесто сувишно је и дискутовати. Да ли је легалан или није, то је нешто друго, не бих се тиме бавио, али ту се поставља питање да ли су куће направљене прије каменолома или послије? Како год, погрешно је. Ако су ту биле куће па отворили каменолом, то је равно катастрофи. С друге стране, ако каменолом постоји годинама, ко је дао дозволу да се испод граде куће“, казао је Сандић.
Истиче да су кроз истраживања надлежнима у локалним заједницама у Српској дате информације о терену подложном појави клизишта, али да Завод не може контролисати колико се ријеч струке поштује.
"Оним што радимо на неки начин смо надлежнима у наведеним локалним заједницама отворили очи да се на одређеним теренима нипошто не смију прескакати адекватна геолошка и геотехничка истраживања која могу бити добра подлога у превентивном смислу, да се непогоде спријече. Нека штета је неизбјежна, али се може минимизирати“, рекао је Сандић нагласивши да људска активност у великој мјери негативно доприноси развоју тих процеса.
Он је рекао да је његова мисија и на факултету да студенте научи како да се изборе са свим овим.
"Истраживања која спомињемо су често занемарена јер људи у општинским управама често не разумију ту проблематику и онда они који издају локацијске услове и дозволе за грађење сматрају да то није потребно, а онда ни пројектна документација није добра. У развијеним срединама, гдје је у локалној управи запослен грађевински или геолошки инжењер, такве ствари су знатно мање. Неразвијене општине се правдају нестручношћу кадрова, а са друге стране имају огромну администрацију“, упозорио је Сандић нагласивши да стручних људи у овој области има, али да се њихова ријеч често не валоризује на адекватан начин.
Подвлачи да геотехнички елаборати морају бити саставни дио техничке документације код сваког грађевинског објекта.
"То се често не поштује, зато, најједноставније речено, 'ко не плати на мосту, плати на ћуприји'”, закључио је Сандић.
Превенција
Говорећи о превентивним мјерама које се могу предузимати у подручјима за која се зна да су подложна клизиштима, Цвјетко Сандић је рекао да штета може бити колико-толико ублажена изградњом адекватних потпорних зидова и дренажних система.
"Правилном градњом објеката неке ствари се могу предуприједити, а не пустити само и гледати у небо колико ће кише пасти па да кажемо да нисмо криви“, казао је Сандић.
