Члан Предсједништва СНСД-а и министар у Савјету министара БиХ, Сташа Кошарац, рекао је да је Игор Црнадак је политички маргиналац који просипа олињале фразе, у нади да ће привући пажњу и ослободити се вјечног статуса исфрустрираног политичког губитника.
"Био је, јесте и остаће пролазна карикатура у политичком животу. У министарској фотељи сједио је вољом СДА, најрадикалнијих кругова политичког Сарајева и ментора из западних амбасада. Свакако не изборном побједом у Српској и вољом српског народа. Црнадак ће остати упамћен по својим путовањима, на којима је, трошећи огромне паре, дјеловао у име политике Бакира Изетбеговића, блатећи Републику Српску, њене институције и предсједника Додика", навео је Кошарац.
"Зли језици кажу да су га много вољели поједини НАТО званичници, како у Бриселу тако и у региону, посебно ови из Лондона. Није Црнатку сметало ни тадашње именовање Мустафе Мујезиновића за амбасадора у Русији. То је онај СДА-ов амбасадор који је, у вријеме Црнадковог министровања, развио ратну заставу БиХ на Црвеном тргу у Москви", истиче Кошарац те додаје:
"Вјероватно је Црнадка обрадовала недавна одлука сарајевских вијећника да по Мујезиновићу назову мост преко пута Вијећнице. Посебно је гадљиво и дегутантно да Црнадак говори о заштити Републике Српске, а бјежао је главном без обзира увијек када требало у скупштинским клупама гласати о кључним националним питањима. Црнадак је очигледно добио задатак да буде оруђе у рукама хибридног рата којег један дио међународних званичника води против Српске, предсједника Додика и СНСД-а као најјаче партије. Очито је да су изабрали погрешног човјека из погрешне партије, која се, успут, распала и распада. Срећем на десетине ПДП-оваца који не мисле ништа добро о Црнатку и руководству те партије, из које људи бјеже главом без обзира", додаје он.
Црнадак је одавно изабрао страну која је супротна Републици Српској, њеним институцијама и вољи српског народа. То је страна подаништва, издаје и кукавичлука. Но, чак и на тој страни Црнадак није суверен, већ обични пијун америчког амбасадора Марфија, наводи Кошарац.
"За разлику од Црнатка и њему сличних у врху ПДП-а, Милорад Додик одувијек је знао да је политика сабирање, а не одузимање. Зато и јесте оно што јесте, велики лидер Републике Српске и предсједник најјаче политичке партије у Републици Српској и БиХ. И то ће још дуго остати!", закључује он.
