Историјски чин проглашења Републике српског народа у БиХ од прије 32 године не може бити ничим замијењен, а сваки покушај његовог брисања потврда је намјере да се настави са политиком деконституционализације Срба у БиХ, сматра експерт за уставно право Радомир Лукић.
Лукић је за Срну истакао да је проглашење Републике српског народа 9. јануара 1992. године био одговор Срба на поништавање конститутивности српског народа које су извршили ондашњи Хрвати и Муслимани доносећи декларацију о суверености БиХ и платформу о уређењу.
Лукић је подсјетио да је 9. јануара 1992. године српски народ у ондашњој БиХ, рекао "не" оним који су покушали да га елиминишу као конститутивни народ.
"То његово `не` означило је формирање или проглашење Републике Српског Народа у БиХ и то је један историјски чин", поручио је Лукић.
Лукић је рекао да сваки покушај брисања овог историјског чина представља потврду намјере да се настави са политиком деконституционализације српског народа у БиХ.
"То је још један покушај да се Република Српска смањи у политичком погледу, а да се Србима одузме право на историјско сјећање и на борбу за конститутивност коју су онда имали", истакао је Лукић.
Политика негирања 9. јануара, сматра Лукић, траје деценијама и уклапа се у политику негирања Републике Српске.
Он је навео да су напади на Републику Српску и из Сарајева и са Запада, концентрисани на симболе и симболички дио српског идентитета и Српске.
Лукић је подсјетио да је проглашење Републике Српског Народа било прије прије оружаног сукоба у БиХ и да тај дан ничим није умрљан јер је одговор на деконституционализацију српског народа.
"Послије удара на симболе и симболику свега што се дешавало од 1990. до 1992. године у Југославији, услиједио је напад на институције Републике Српске и на њене надлежности, у којем погледу је покушај да се Српској одузме било која правна, законодавна или извршна надлежност када је ријеч о земљишту, природним богатствима, пољопривредном земљишту, рудама, минералима, јавној својини", рекао је Лукић.
Република Српска, поручио је Лукић, нема никакав разлог да престане да слави 9. јануар.
"Одлука Уставног суда БиХ је крајње тенденциозна, тим прије што је тај исти Уставни суд када је рекао да 9. јануар није у складу са Уставом јер није симбол сва три конститутивна народа у БиХ и када је рекао да је 1. март уставни празник у БиХ, иако се зна да није израз заједничке воље три народа, него два конститутивна народа - Хрвата и Муслимана", рекао је Лукић.
Он је оцијенио да је Уставни суд таквим одлукама сам себе поништио.
Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.
Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.
Назив Република српског народа у БиХ био је у употреби до 28. фебруара 1992. године и проглашења првог Устава, када је замијењен са Српска Република БиХ који је кориштен до 12. августа 1992. године, када је уведен Српска Република. Тај назив септембра 1992. године замијењен је садашњим - Република Српска.
