Oni koji neće podržati jačanje Republike Srpske, nas optužuju da smo odustali, kažu u SNSD-u. Nejasno je lideru stranke i srpskom članu Predsjedništva zašto su se SDS i PDP uzbudili zbog rasporeda održavanja sjednica Narodne skupštine Republike Srpske koje će dovesti do uspostavljanja BiH na ustavnim principima, kada su od samog početka rekli da u tome neće da učestvuju. Milorad Dodik kaže i da su se, nakon poziva Gabrijela Eskobara, i Mirko Šarović i Branislav Borenović sakrili u mišju rupu. Za razliku od njih, u opoziciji ipak ima onih koji su nacionalno i dalje osviješteni.
“Ja vjerujem i nama se javljaju ljudi iz opozicije koji drže do patritizma a ne do izdaje koju promioviše PDP i SDS i njihova rukovodstva, da su spremni da u nekom dijelu podrže te aktivnosti jer se radi o Republici Srpskoj. Ne radi se ni o vladajućoj koaliciji, ni o SNSD-u, već o Republici Srpskoj, suštini funkcionisanja same Republike Srpske i suštini odnosa u Bosni i Hercegovini”, rekao je Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH.
Smetaju opoziciji i sastanci Dodika sa stranim zvaničnicima. Pogotovo onaj sa predsjednikom Turske. Da opozicija svojim postupcima želi samo da prikrije svoju izdaju, odgovor je iz SNSD-a. U Skupštini se imenovanju novog visokog predstavnika i oduzimanju povelja ljudima zaslužnim za stvaranje Republike Srpske, koji su iz SDS-a, usprotivila vladajuća koalicija. Opozicija nije ni došla da glasa, podsjeća poslanik SNSD-a Srđan Mazalica.
"Ko su sad poturice, ko su izdajnici? Da li taj isti Milorad Dodik koji se sastaje s Erdoganom i koji želi da obezbijedi podršku za ove sve stvari i da mu objasni da ovdje nije nikakav cilj ni rat, već da se mi držimo Ustava i onoga što Republika Srpska treba?", kaže Srđan Mazalica, poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
Sastanci s evropskim zvaničnicima od velikog značaja za Republiku Srpsku, poručuju analitičari. Činjenica je da Republika Srpska sada može da učestvuje u međunarodnim aktivnostima i izražava neke svoje politike, da ostvaruje svoju političku volju i da u okvirima BiH učestvuje u definisanju spoljne politike.
"'98. kada je Milorad Dodik prvi put postao premijer Republike Srpske, u Banjaluku su dolazili i tadašnji premijer Rusije, tadašnji ministar inostranih poslova Njemačke, japanski ministar inostranih poslova, Madlen Olbrajt. Posljednja u toj nekoj plejadi evropskih političara bila je Ketrin Eštona, a onda je neko kreirao politiku da u Banjaluku ne treba da se dolazi da se ne bi pokazao taj subjektivitet”, rekao je Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci.
Kaže Šolaja i da ćemo sada prisustvovati jednoj novoj eri u Bosni i Hercegovini. Kancelarija visokog predstavnika, ocjenjuje, neplanirano je privela mandat kraju.
