Химна је симбол једног народа, има емоционалну и симболичку вриједност. Представља заједништво, идентитет и понос народа. На химну „Моја Република“ поносан је сваки грађанин Републике Српске. Ово је рекао аутор химне „Моја Република“ Младеном Матовићем.
Какав је био Ваш приступ стварању химне „Моја Република“ и шта су кључни елементи?
Компоновање приједлога Химне Републике Српске као и само учешће на јавном конкурсу за избор химне Републике Српске 2007. године за мене су представљали велики професионални, умјетнички и патриотски изазов, јер веома је мали број композитора који су услијед сплета специфичних друштвено-историјских околности током живота уопште добили прилику и могућност да учествују у нечему што се зове конкурс за избор нове химне. Поред чињенице да сам у том тренутку имао сво неопходно формално музичко образовање и немали број ауторских композиција иза себе, сигурно је да ми је у стварању химне „Моја Република“ у великој мјери помогао још један „божји дар“ на којем сам бескрајно захвалан, а то је моја склоност ка писању поезије и текстова која датира још из периода основне школе.
Велики број композитора често има проблем да пронађе одговарајући текстуални предложак или сарадника у писању текста а ја сам имао ту срећу да ево читав живот веома успјешно сарађујем са текстописцем Матовићем и то ми је посебно значило при стварању примјењене музике и намјенских сонгова за више од 15 позоришних премијера. Знао сам да ће поред квалитетне мелодије и хармонске основе, текст бити тај који ће бити подједнако важан да би се створио успјешан приједлог химне Републике Српске. Приступио сам том задатку најбоље што сам знао и умио у датом тренутку, а вишечлана стручна комисија је на крају закључила да је „Моја Република“ побједник конкурса за избор химне Републике Српске на који је пристигло укупно 27 приједлога.
Шта сте хтјели да осјети сваки грађанин док се изводи химна?
Осјећај припадности и поноса, то је оно што би сваки аутор химне пожелио да осјете сви они који је слушају или изводе.
Како се осјећате када чујете химну „Моја Република“ и када чујете грађане да пјевају на разним догађајима и да ли је заправо постигла свој циљ?
Непосредно након што је „Моја Република“ званично усвојена и проглашена химном Републике Српске, изјавио сам да ће суд времена понајбоље показати у којој мјери се химна „примила“ и заживјела међу грађанима. Са данашње дистанце, могу да кажем да сам искрено поносан на бројне коментаре и похвале које сам добио у протеклим годинама, а понајвише сам срећан кад видим како химну пјевају и доживљавају генерације младих који су сада већ одрасли уз „Моју Републику“. Постоје и бројне анегдоте при сусретима са ученицима основних школа који углавном не вјерују да сам ја аутор химне и њихово чувено питање „па зар је он жив?“ јер композитори из њихових књига то углавном нису. Када све ово сагледам не могу бити незадовољан и мислим да је „Моја Република“ данас заиста близу сваког срца у Републици Српској.
Шта је вас надахнуло? Опишите нам тај тренутак када сте добили инспирацију и створили химну.
То је само по себи за мене у том тренутку био „изазов свих изазова“. Сам процес стварања и „брушења“ музике и текста је трајао неколико дана а онда сам се посветио детаљима и писању оркестрације у жељи да што квалитетнији приједлог химне пошаљем на конкурс.
Створили сте релевантну и препознатљиву химну у нашем друштву. Како химна доприноси изградњи националног идентитета?
Химна би требала да представља један од суштинских елемената самосвојности и идентитета неке државотворне јединице. Током стварања химне максимално сам се трудио да у „Моју Републику“ уткам све оне вриједности по којима је препознатљив овај простор и народ који га насељава од давнина. Радује ме чињеница да је током претходних година прослава Дана Републике Српске изњедрила доста нових и квалитетних композиција о Републици Српској које такође снажно доприносе изградњи и јачању националног идентитета, гдје бих нескромно издвојио и још једну моју композицију „Завјет“, на коју сам готово једнако поносан као и на химну јер су музика и текст ове пјесме истински заживјели у народу.
