Само сарајевска котлина и овакви као Лендо могу помислити да ће са дизањем пет некаквих руку за неке одлуке мимо устава, права и здравог разума, моћи одузети Српској празник, имовина, а ево сад хоће и име.
Рекао је ово замјеник шефа СНСД-овог посланичког клуба у Народној скупштини Српске Срђан Мазалица за „Глас Српске“, реагујући на изјаву потпредсједника Федерације БиХ Рефика Ленде да ће отворити питање имена Републике Српске, уколико предсједник Српске Милорад Додик "буде тражио разговоре о Уставном суду БиХ".
Он додаје као је Лендина изјава још један доказ да бошњачким политичарима чланство у Европској унији није приоритет.
- У својој изјави Рефик Лендо каже "ако Додик крене на Уставни суд". Па господине Лендо, на Уставни суд је "кренула" Европска Унија, а управо зато што је присуство странаца у таквој институцији неспојиво са суверенитетом једне земље, која као таква не може даље на пут европских интеграција. Према Ленду, Додик и Човић хоће да "убаце" закон о Уставном суду. Па о том закону говори и сам Устав: "Парламентарна скупштина може законом да предвиди другачији начин избора оних троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права". А та замјена страних судија домаћим се требала десити пет година након Дејтонског споразума – каже Мазалица.
Очигледно је, додаје наш саговорник, Лендо кренуо, али против и Устава и Европске Уније.
- То само говори да Уставни суд БиХ, у којем политички инструисане судије Бошњаци и странци прегласавају Србе и Хрвате, служи као полигон за пренос надлежности и стварање унитарне БиХ. То је бошњачки ратни циљ и никаква Европска Унија не може Бошњацима бити мотив да се он напусти – каже Мазалица.
Он тврди да европске интеграције нису циљ ни појединим западним амбасадама, а посебно не Кристијану Шмиту.
- Нису биле ни Валентину Инцку, јер су неспојиве и са постојањем високог представника, странца који намеће законе мимо парламента у којем сједе изабрани грађани. Међутим, у својој засљепљености тим ратним циљем, није ми јасно како Лендо и слични не виде да се БиХ распада, али не у имагинарном и апстрактном смислу, већ и врло конкретно. У теорији државе и права, она држава, тј. државна заједница, чије институције немају власт ни ауторитет на одређеном простору - губи својства државе и постаје полудржава. Само сарајевска котлина и овакви као Лендо могу помислити да ће са дизањем пет некаквих руку за неке одлуке мимо устава, права и здравог разума, моћи одузети Српској празник, имовина, а ево сад хоће и име – истиче Мазалица.
Ако Република Српска, додаје наш саговорник, има неколико правних факултета, на којима од декана до портира сви мисле да су то неуставне одлуке, а које су супротне и народној вољи израженој и на референдуму, онда је јасно да је тај Уставни суд сам себи одузео легитимитет, а сад нема ни кворума за одлучивање према правилима које је сам усвојио.
- Значи кад Лендо пријети одузимањем имена Републике Српске, он буквално пријети растурањем БиХ, јер за државу је најгоре кад не може да успостави ауторитет својих институција, као што би и за правила Уставног суда БиХ било најбоље да свака одлука мора укључивати најмање по један глас од припадника сва три конститутивна народа, јер то је гарант да уставни суд неће судити етнички пристрасно и искључиво. Ако би се држали принципа ЗАВНОБиХ-а у којег се толико заклињу, то значи да би и према тим принципима Уставни суд БиХ требао судити, а непрегласавајући један, па и два народа. Дакле, Лендо је тај који је кренуо на Уставни суд БиХ, али не само на њега, већ и на Европску Унију, па и на ЗАВНОБиХ – закључио је Мазалица.
