Влада Републике Српске и ресорни министри разматраће у наредним мјесецима са пословном заједницом мјере и активности које ће бити планиране у програму економских реформи и буџету за 2024. годину, а из области пореске политике водиће се рачуна о очувању фискалне стабилности буџета и фондова социјалне сигурности и стварању оптималних услова за пословање у Српској, речено је Срни у Министарству финансија.
Влада Републике Српске ће до краја године имати готове мјере које ће се односити на сузбијање сиве економије у области рада и плата.
У Министарству су нагласили да је Влада Републике Српске опредијељена за даље стварање стимулативног привредног амбијента кроз пореску политику, који ће допринијети јачању конкурентности, стварању бољих услова за рад и снажнији раст бруто домаћег производа.
У оквиру пореске реформе растерећења рада од 2018. године до данас извршено је вишеструко растерећења рада, јер је дошло до повећања основног личног одбитка са 200 КМ на 1.000 КМ, смањења збирне стопе доприноса са 33 на 31 одсто, смањења стопе пореза на доходак од личних примања са 10 на осам одсто, те повећање личног одбитка за издржаване чланове породице у стоодстотном износу.
Основни лични одбитак у Републици Српској износи 511 евра, док је у Федерацији БиХ (ФБиХ) 153 евра.
У Републици Српској збирна стопа доприноса на бруто плату износи 31 одсто бруто плате, док у ФБиХ износи 41,5 одсто, у Србији је 35,05 одсто, а у Хрватској 36,5 одсто бруто основице плате.
Порески клин, који одражава пореско оптерећење, односно учешће пореза и доприноса у бруто плати, у Републици Српској износи 34,1 одсто посматрано за нето плату од 1.000 КМ, а 2018. године је износио 38,5 одсто бруто плате.
Средства којих се буџет Републике Српске одрекао у корист пословне заједнице, у периоду када се привреда суочавала са посљедицама ковида 19 и флуктуацијом цијена нафте на иностраним тржиштима, а становништво са инфлацијом, усмјерена су за снажење привреде, стварање бољих услова рада, док је одређени број послодаваца повећао плате запослених.
