Ни 31 годину од стравичног злочина на Глођанском брду код Зворника за злочине нико није одговарао.
Поједине породице ни данас не знају гдје су кости њихових најмилијих. Не знају ни зашто само они који су убили Србе нису оптужени.
"Најмање што можемо је да одамо почаст овим људима што су овако мучки изгинули и што су нам подарили слободу коју ми данас уживамо. Мени је нестао отац, никада га нисам сахранио, никада га нисам пронашао“, каже син погинулог борца Игор Ложњаковић.
"Ја сам овдје изгубила брата свога. 31 годину нема никога да одговара за овај злочин овдје. Долазимо овдје 31 годину, тражимо кривца и нема га. Овдје никога нема одговорног, овдје се није десио злочин, ово је тешко и за породицу“, каже сестра погинулог борца Станка Вуковић.
Ово је један од најмонструознијих злочина почињених над Србима. До те мјере се ишло да су комишије везивале комшије за дрво и бодљикавом жицом одсијецали главе. Без обзира на сва та свједочења, за злочин није одговарао нико.
"Злочин још један у низу за који нико није одговарао. Ја оно што могу да поручим са овога мјеста је да су Суд и Тужилаштво саучесник у овом злочину јер 31 годину ако прође, а нисте подигли оптужницу за најбруталнији злочин јасно је да српске жртве немају ни име ни презиме, а ти злочини су страшни“, каже предсједник Републичке организације погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Бранимир Којић.
"Ови борци овдје су звјерски убијени након што су заробљени и за овај злочин нико није одговарао иако се зна ко су починиоци и ко су били налогодавци ових злочина“, рекао је помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић.
Потомци и жртве се питају да ли су то само Срби заслужили да њихови џелати слободно ходају јер је све мање наде да ће ико за овај злочин бити приведен пред лице правде.
"Ово мора неко да предузме иницијативу да се ово заврши једном, да се зна. Мајке умиру, дјеца су одрасла, супруге умиру, свједоци умиру и то је најжалосније да неће имати ко посвједочити“, каже предсједник градске Скупштине породице погинулих Стака Петровић.
Цивиле и бораце Војске Републике Српске 6. новембра 1992. на свиреп начин убили су припадници тзв. Армије БиХ. Још се трага за посмртним остацима девет убијених Срба.
