Приједлогом закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти регулише се својина на тој имовини која служи као средство вршења и спровођења јавне власти, а користе је субјекти који врше ту власт од потписивања Дејтонског мировног споразума.
Субјекти јавне власти су јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавне установе и друге јавне службе чији је оснивач Република, односно јединица локалне самоуправе.
- Непокретна имовина која се сматра власништвом субјеката јавне власти по сили закона својина је тих субјеката - наводи се у образложењу овог приједлога закона.
Разлози за доношење овог закона, како је прецизирано, произилазе из чињенице да је Уставом БиХ извршена подјела јавне власти ентитета и институција БиХ.
- Имајући у виду да су ствари, у овом случају непокретна имовина, које су намијењене за општу корист и које су, ради остварења те намјене, дате на управљање, располагање и коришћење органима, односно субјектима на основу устава одређених за остваривање општег интереса и који њима непосредно управљају, било је потребно одредити и титулара на тој имовини - додаје се у образложењу.
То је, како је напоменуто, нарочито из разлога да те непокретности у којима се једним дијелом врши дјелатност, а другим представља потенцијал економског развоја, и Републике, и јединица локалне самоуправе, и свих грађана у цјелини.
Разлог за усвајање овог акта, који ће на наредној сједници Народна скупштина Републике Српске разматрати по хитном поступку, садржан је у уставним одредбама, према којима Српска, користећи уставне надлежности, уређује својинске и облигационе односе и обезбјеђује заштиту свих облика својине, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.
Овим законом, како се појашњава, разрађује се та уставна надлежност с обзиром на то да није донесен закон који прецизно дефинише непокретну имовину која се користи за функционисање јавне власти.
- Предметни закон је потребно донијети по хитном поступку јер би његовим недоношењем могле бити проузроковане штетне посљедице по рад субјеката јавне власти и онемогућено реализовање послова из њихове надлежности - наведено је у образложењу.
Један од основа за остваривање економског развоја кроз кориштење непокретности је управљање том имовином, што значи да је основ управљања предметним непокретностима тачна евиденција о праву и носиоцу права на тој непокретној имовини.
- Тачно одређивање носиоца права омогућава да се та имовина попише, утврде подаци о досадашњем располагању, предвиди будуће располагање (закуп, најам, концесија), донесе план куповине нових добара, утврди план финансијских средстава неопходних за реализацију планова управљања, те све то чини основ да јавна власт у Српској примијени нову дисциплину у праву, која се у свијету развила у нову грану права, а то је економска анализа права - истиче се у образложењу наведеног приједлога закона.
Приликом предлагања овог закона пошло се и од ставова Уставног суда БиХ да је државна имовина карактеристична по јавноправној природи односа субјеката и коришћења те имовине, као њеног титулара.
Та имовина обухвата покретну и непокретну имовину у рукама јавне власти, која служи ради вршења те власти, односно представља средство спровођења јавне власти и због тога је уско повезана са територијалним надлежностима органа јавне власти, које је Устав БиХ подијелио на ентитете и институције БиХ.
- Даље, пошло се и од ставова Венецијанске комисије да БиХ, као и ентитети, морају да буду власници и да располажу неком државном имовином да би извршили своје примарне функције - наводи се у образложењу.
Кристијан Шмит, кога не признаје Српска као високог представника, и Уставни суд БиХ су у претходном периоду више пута оспоравали ову врсту закона користећи механизме његовог суспендовања и стављања ван снаге, те истичући да Српска на том плану нема уставну надлежност.
Наредна сједница Народне скупштине биће одржана у уторак, 26. септембра.
