Народна скупштина Републике Српске упућује формални протест као одговор на радње предузете у оквиру неформалне групе држава "међурегионалног језгра" која је Генералној скупштини Уједињених нација доставила коначни нацрт резолуције о Сребреници.
Формални протест НСРС преносимо у цијелости:
Поштованим представницима БиХ, Републике Хрватске и Републике Србије странама уговорницама Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Уговорнице),
Уваженим представницима Републике Француске, Савезне Републике Њемачке, Руске Федерације, Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске и Сједињених Америчких Држава свједоцима Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (државе свједоци),
Поштованим представницима Републике Руанде, Републике Италије, Републике Албаније, Републике Чиле, Републике Финске, Републике Ирске, Хашемитске Краљевине Јордана, Кнежевине Лихтенштајн, Малезије, Краљевине Холандија, Нови Зеланд, Република Словенија, Република Турска, Република Северна Македонија, Канада, Република Аустрија, Република Литванија, Краљевина Шведска, Република Вануату, Велико Војводство Луксембург, Република Полска и Република Естонија (остале земље),
У својству уговорне стране Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, а у складу са одредбама члана 60. Бечке конвенције о праву међународних уговора из 1969. године (Бечка конвенција), и члана 70. Устава Републике Српске, Република Српска, коју представља Народна скупштина, усваја:
ПРОТЕСТ ПРОТИВ КРШЕЊА ОПШТЕГ ОКВИРНОГ СПОРАЗУМА ЗА МИР У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И ОПШТЕГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА
1. Народна скупштина Републике Српске упућује формални протест као одговор на радње предузете у оквиру неформалне групе држава "међурегионалног језгра" која је Генералној скупштини Уједињених нација доставила коначни Нацрт Резолуције УН о геноциду у Сребреници.
Овај формални протест првенствено се односи на Републику Хрватску (Уговорницу), као и на Савезну Републику Њемачку, Републику Француску, Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске и Сједињене Америчке Државе (државе свједоци), као и друге земље које су учествовале у спонзорисању или ко-спонзорисању Резолуције УН-а о геноциду у Сребреници, процесу који је у супротности са принципима општег међународног права, посебно у супротности са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини и његовим Анексом 4.
2. Анекс 4 у члану 5 став 2 тачка ц. и став 3 тачка а. прописује да ће Предсједништво настојати да све одлуке усвоји консензусом; те да је Предсједништво Босне и Херцеговине овлашћено за вођење спољне политике Босне и Херцеговине.
Супротно одредбама Анекса 4, коначни Нацрт Резолуције УН-а о геноциду у Сребреници сачињен је и достављен Генералној скупштини Уједињених нација без учешћа или одобрења Предсједништва БиХ и без икаквог концензуса унутар Босне и Херцеговине.
3. Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини и сви његови анекси представљају опште међународно право. Предмет његовог регулисања се тиче мира и међународног мира. Ријеч је мултилатералном мировном уговору са бројним земљама свједоцима. Додатно, Савјет безбједности Уједињених нација је одиграо кључну улогу у интернационализацији Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и његовом увођењу у корпус општег међународног права и то путем прецедентне Резолуције 1031 (1995), која је формално подржала Споразум, као и накнадним резолуцијама и активном укључивању у његову имплементацију.
Анексом 4 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини уводи се Устав Босне и Херцеговине и суштински регулише најосјетљивије питање у сваком мировном споразуму: подјела власти у постконфликтном друштву. Успостављањем оквира за подјелу власти, овај Анекс служи као камен темељац и мира и државности у Босни и Херцеговини, чинећи га незаобилазним за постизање циља или сврхе Споразума у цјелини. Као такав, Анекс 4 уводи међународноправно ограничење овлашћења других органа који представљају Босну и Херцеговину.
4. Општи оквитни споразум за мир у Босни и Херцеговини и сви његови анекси дјелују erga omnes. Поступање супротно одредбама Анекса 4 представља повреду уговорних обавеза од стране Републике Хрватске; обавеза из општег међународног права и фидуцијарпих дужности земаља свједока; и обавеза из општег међународног права осталих земаља.
5. Bona fides начело уведено у члану 26. Бечке конвенције обавезује уговорне стране да испуњавају своје обавезе у доброј вјери и да се уздржавају од радњи које подривају уговорене циљеве и сврху уговора. Као Уговорница, Република Хрватска је дужна поштовати установљену подјелу власти у Босни и Херцеговини и надлежности Предсједништва. Доктрина немогућности извршења не може се примијенити у конкретном случају на страни Уговорнице.
6. Заједно са обавезама које произилазе из општег међународног права, државе свједоци крше своје фидуцијарне дужности када нарушавају одредбе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.
У настојањима успостављања моралног и етички прихватљивог опхођења и принципа добре управе, универзално су важећи основни фидуцијарни принципи који укључују однос повјерења, лојалности и одговорности. Иако се примјена ових принципа може разликовати у зависности од правног оквира и контекста, они задржавају истовјетну суштину у међународном праву. Државе свједоци, у својој улози фидуцијара, имају дужност да подржавају стандарде моралног и етичког опхођења, да спречавају сукобе и да служе интересима свих Уговорница непристрасно, без икакве дискриминације или фаворизовања.
На тај начин државе свједоци испуњавају своју фидуцијарну дужност и спречавају злоупотребу моћи те промовишу принципе доброг управљања. Најзад, најважнија дужност држава свједока је да подстичу изградњу мира и помирење која се описаним активностима крши.
7. Остале земље се не могу опозвати правило pacta tertiis из члана 34. Бечке конвенције како би избјегле обавезу поштовања одредби Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Према општем међународном праву, принцип да трећа држава не може бити везана уговором између других држава се не сматра неремнторном нормом. И у теорији и у пракси познати су изузеци од правила pacta tertiis.
Између осталих, уговори који успостављају међународне пловне путеве, као што је Панамски канал, као и уговори који демилитаризују одређена подручја, као што је Уговор о Аландским острвима изузети су од важења правила растаa tertiis. Слично њима, уговори који успостављају заједничке режиме за морске или копнене територије, као што је Уговор о Антарктику, и мировни споразуми, као што је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, такође су признати као изузеци од овог правила.
У контексту високо интернационализованог мировног процеса који је претходно закључивању Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, у који су били укључени различити универзални и регионални субјекти као што су комисије, Контакт група, мировне конференције, Уједињене нације и њени органи и агенције, сматра се да су Уговорнице добиле одговарајућа овлашћења да регулишу питања Споразума на начин да он има erga omnes дејства. Наведено имплицира да је претпоставка надлежности Уговорница да дјелују у општем интересу призната од стране свих трећих држава, изузев оних које су се изричито томе противиле.
8. Из члана 38. Бечке конвенције произилазе и друге врсте међународно-правних обавеза Уговорнице, држава свједока и осталих земаља.
9. Сврха Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини је нарушена оспореним активностима Уговорнице, држава свједока и осталих земаља, што је произвело конкретне, дестабилизујуће ефекте по регионалну безбједност и деликатну равнотежу подјеле власти из Споразума.
10. У свјетлу описаних тешких кршења Република Српска захтјева хитну обуставу наведених радњи и враћање у релевантне међународноправне оквире као и поштовању уговорних обавеза. Такође, тражимо да Уговорница, државе свједоци и остале земље дају званичан одговор са образложењем мјера које ће бити предузете да се ова ситуација исправи као и да се спријече будућа кршења.
11. Непоступање према овој протестној ноти и непредузимање корективних радњи изузеће Републику Српску од праксе заобилажења Предсједништва и било каквог ефекта Резолуције о геноциду у Сребреници.
Такође, неуспјех у рјешавању ове протестне ноте може довести Републику Српску у ситуацију да тражи рјешење путем међународноправних механизама за мирно рјешавање спорова, укључујући, али не ограничавајући се на арбитражу. међународне парнице, суспензију или поништење Споразума, самоопредјељење и тако даље.
12. Вјерујемо да ће се Уговорница, државе свједоци и остале земље односити према овом питању са озбиљношћу коју заслужује и брзо дјеловати како би подржали принципе међународног права.
13. Народна скупштина Републике Српске ову протестну ноту просљеђује српској чланици Предсједништва Босне и Херцеговине Жељки Цвијановић на знање и даље поступање.
