Небојша Кнежевић, борац прве категорије Војске Републике Српске, присјетио се ратних дана на ратиштима у Вишеграду и на Трескавици. Како и сам каже, мучни дани рата сваки пут би постајали још тежи страдањем пријатеља и сабораца из рова.
„Па најгоре ми је било када су биле тешке борбе, када ти погине друг, то су најтежи моменти. Другари који су били са тобом у рову или у јединици када погину, то нам је најтеже падало. Нормално, ми смо ту дијелили судбину, дан и ноћ смо ми ту били“, испричао је Небојша Кнежевић, борац прве категорије.
Сјенама оних који су отргли српски народ од раља окупатора прије 220 година, али и онима који су уткали животе Републике Српске, поклонио се и премијер Српске Радован Вишковић
„Онда се поставља право питање: Зашто су људи овдје иза нас положили своје животе? Због чега? Да бисмо ми данас у миру као били добри момци неким амбасадорима и амбасадама и да им поклонимо ово што је крвљу плаћено и стварано“, поручио је Радован Вишковић, предсједник Владе Републике Српске.
„Република Српска је симбол слободе и Република Српска је гарант опстанка српског народа на овим просторима. И ми као представници Републике Србије, увијек ћемо бити уз српски народ у Републици Српској. Србија има и ту обавезу, Србија је потписник Дејтонског мировног споразума и Србија је дужна да штити Дејтонски мировни поредак“, истакао је Дејан Антић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.
Парастос се служио и у Манастиру Добрун, а вијенци су положени и на споменик вожду Карађорђу, који је у вријеме Првог српског устанка са својим устаницима стигао до Манастира Добрун, држао десну обалу Дрине и размишљао о томе да пређе Дрину и стигне до Сарајева.
"Имамо моралну и Божију обавезу да се сјећамо тих људи и да у молитвеној тишини евоцирамо успомене на њих. Све док то радимо, они ће живјети вјечно, а ми као народ имамо шансу да опстанемо", навео је Радан Остојић, предсједник Борачке организације Републике Српске.
Први српски устанак подигнут је 15. фебруара 1804. године у Орашцу, а у њему су, осим хајдучких чета, учествовали сеоско становништво и српска војска која је имала 25.000 војника.
О пркосу и снази српских јунака, осим Првог српског устанка, свједочио је и претходни одбрамбено-отаџбински рат. 200 година након Првог српског устанка, борци Војске Републике Српске успјели су да одбране нашу отаџбину, уткавши у њене темеље 23.752 живота најхрабријих бораца и синова Републике Српске.
.webp)
.webp)
