Једна од првих, најкрвавијих и најтежих борби. Тако се учесници битке за одбрану Добоја сјећају Петровдана 1992. Ненад Буквић са 17 година био је нјмлађи учесник. Страха присјећа се, није било.
"Ма гдје страха испред нас је била Армија БиХ и ХВО иза нас су били цивили, наше мајке сестре, замислите да су ушли у Добој најежим се сав", прича Ненад.
Дан пун крви и суза памти и Зоран и Раде. Оба су гледали смрт у очи, али преживјели тешко рањавање.
"Једноставно борба прса у прса. Хватали смо једни друге за ревере. Ја сам био рањен, мене су и једни и други прилазили и пружили помоћ, носили и односили и враћали", прича Зоран Девић.
"Ја сам тај дан преживио једно тешко рањавање гдје сам остао РВИ 100 посто друге групе трајно, девет дана био у коми", каже Раде Јанковић.
Бици је претходило неколико мирних дана. А онда напад на вјерски празник с циљем освајања Добоја.
"Да блокира шире подручје Озрена и пресијече комуникацију Добој - Бања Лука и доле према Јоховцу јер је мислио да су снаге ангажоване за Коридор и да су остале слабије снаге", каже Петар Тубић, из Борачке организације Добој.
"Многобројна су мјеста попут ове овде у Добоју гдје Војска РС била херојска и тамо гдје није била формирана на вријеме 1991. Год почетком 92. имате страшна стратишта гдје није имао ко да брани српске цивиле", каже Бранко Граховац, члан Предсједништва БОРС.
Кључне борбе трајале су два дана. Бројали су се погинули и рањени.
"Којом приликом су животе дали 34 припадника војске и полиције РС а њих 76 је рањено", каже Срећко Рекановић, предсједник Скупштине града Добој.
Одбрањени су Добој, али и Републике Српска, осујећен је план непријатеља, који је на град напао из пет правац, што Петровданској бици даје посебан значај.
