Славко Новаковић у Тузланској колони тешко је рањен. Остао је без ноге и ока, али све те ране и ожиљци не боле га као неправда коју чини Тужилаштво БиХ. Прича о страдању мора се чути.
"Ми не смијемо одустати и нећемо одустати. Нас док је живих још, бар као живих свједока из тога, ми ћемо ову причу причати, гурати и борити се да се у правди истраје“, каже преживјели из Тузланске колоне Славко Новаковић.
Као и за Добровољачку у Сарајеву, за злочин у Тузли нико није одговарао. За бх. правосуђе ово је злочин без казне, починилаца и налогодавца.
"Да је све било унапријед припремљено говори и то да су биле постављене камере на згради преко пута, које су све ово и снимале. Дакле, о некој случајности нема ни говора, све је било унапријед припремљено и све је било унапријед организовано“, каже министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић.
Срамота је правосуђа што прстом није мрднуло у случају Тузланске колоне.
"Једино је изгледа у овом протеклом грађанском крвавом рату гдје су сви народи страдали, једино је било дозвољено убијати Србе и за то не одговарати“, каже предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић.
Оно што српски народ никада не смије заборавити је начин на који се овај злочин десио. Док су се војници повлачили из касарне Хусинска буна, дошло је до пресијецања колоне која је нападнута, иако је претходно постигнут договор о мирном повлачењу.
"Наша обавеза је, пошто нема судских процеса, пошто није адекватно кажњено ово све, да чувамо сјећање на ове невино пострадале припаднике ЈНА како се ово никада не би заборавило и како би будуће генерације знале шта се дешавало деведесетих година у БиХ“, каже вршилац дужности директора Републичког Центра за истраживање рата и ратних злочина Виктор Нуждић.
"Чини ми се да та правда није достижна када су у питању српске жртве“, каже изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић.
Служењем парастоса и полагањем вијенаца и цвијећа, годишњица Тузланске колоне обиљежена је и код спомен-костурнице на Градском Гробљу Пучиле у Бијељини.
У нападу муслиманских паравојних формација током повлачења из Тузланске касарне, убијена су 54 војника, а 78 њих је тешко рањено. Ни 32 године касније, за овај гнусан злочин још увијек нико није одговарао.
