Пола стране тијела ми не функционише. Ја не желим да вас потцјењујем, желим да комуницирам на људски начин са вама а ви хоћете да ми натурате немогуће услове.
Ово је генерал Ратко Младић рекао у судници на свом другом појављивању пред судијом Алфносом Оријем четвртог јула 2011. Ухапшен је 26. маја а у Хаг, испоручен пет дана касније.
"Зато је важно да су у Хаг допутовали љекари из Републике Српске, да утврде како је Ратко Младић и да ли добија одговарајућу терапију. А често се сумњало управо на то. Својевремено су чланови генералове породице рекли да се и најтежим пацијентима у притворској јединици дају само парацетамоли и лијекови за нормализацију крвног притиска. Јако је важно и да Младић са љекарима може да комуницира на српском како би могао да каже како се конкретно осјећа и које тегобе има. Девет сати, у протекла два дана, разговарао је са стручњацима из Бањалуке који су га прегледали. Из Универзитетског клиничког центра Српске допутовала су четири љекара, два неуролога, психијатар и кардиохирург“, каже бивши директор Републичке организације за истраживање рата Милорад Којић.
Често је Младић у судници говорио да је болестан. Често их за то, изгледа, и није било брига.
Генерал је с нестрпљењем ишчекивао долазак у Хаг љекара из Бањалуке. То је за АТВ рекао његов син Дарко Младић.
Младићева одбрана је у марту 2017. затражила да га Суд пусти на лијечење у Русију која је дала гаранције за његов боравак и повратак по условима Трибунала. То је одбијено, наведено је да постоји страх да ће побјећи и да је његово стање стабилно. Породица је тада саопштила да таква одлука представља покушај изрицања смртне пресуде. Пресуда о доживотном затвору изречена је у новембру 2017. Из Републике Српске стиже јасна порука - одличан потез је долазак љекара из Бањалуке у Хаг.
Како се проводи лијечење у притворској јединици најбоље показује примјер покојног Радослава Брђанина. Из Хага је пуштен на привремену слободу неколико дана пред смрт. У Хагу су га држали чак годину дана након што га је Данска, гдје је служио казну тридесетогодишњег затвора, пустила на слободу јер је испунио услове. Али, у Хагу то нису хтјели да ураде па су га они овдје, поново, држали у притвору тешко болесног, до те мјере да, када је стигао у Бањалуку, за њега није било спаса.
Из Српске и порука да је Србима у хашком трибуналу означени као злочинци који морају да буду осуђени да би била написана искривљена слика о ономе што се током рата дешавало у БиХ. У згради суда су то небројено пута потврдили начином суђења. А и данас, када су суднице затворене, осуђени Срби су и даље на мети само три километра даље, у притворској јединици гдје само траже адекватно лијечење и здравствени третман. Па ни то, за њих, не може да буде како треба.
